Delo

ПОГЛЕД НА СРПСКЕ финаНСИЈЕ 367 Али оно што најбоље карактерише ову ситуацију јесте факт даје благајна у намери да начини два зајма са кратким роком од 5 милиона, просто била наморана да пристане на чист иптерес од 21%, а поред тога да на годину дана раније (1900), за зајам од 6,300.000 динара са роком од једне године, изда више од 1,800.000 динара на има провизиона и интереса, или •28% од номиналног а 40% од стварног капитала. Ситуација је изгледала без излаза. Beh се говорило о другом банкротству која he имати рђаве последице и за Србију и за њене кредиторе, који су унели у српске фондове више од 500 мплиона (ова је сума била подељена између Немачке 250 милиона, Француске 200 и Аустрије 50 милиона). Па ипак, кругови добро информисани тврдили су да је ова очајна ситуација више последица рђавог и опасног лутања финансијског него ли природна последица економске слабости земљине. Шта више, Париска Берза није се устезала да пристане на зајам од 60 милиона, којим су покривени летећи дугови. Овај зајам, чији је стварни капитал износио 45,909.000 динара (номинални капитал био је 60 милиона), послужио је најпре за покриће летећег дуга1, који је тако тешко притискивао. Посредна корист, исто тако важна, од овога зајма састојала се у томе, што су нови кредитори приликом закључивања зајма поставили извесне услове, чија ће се важност мало даље показати. Уговор, који је потписан новембра 1902, забрањивао је свако задуживање Управе Монопола које би се хтело да учини пре времена, а тако исто утврдио је да министар финансија можа да утрошп вишак, који би се нојавио, тек пошто Самостална Управа закључи годишње рачуне. У чему се састојао значај клаузуле? Дотле је, ма да цифра извоза и увоза беше већа од оне количине која се слала на страну на одужење дуга, размена варирала између 5 и 20. А ево зашто. Министар који се трудио, после сваког тромесечног плаћања, да поново има у каси целокупну суму вишкова којима је дотле располагао, учинио је то, да је каса Монопола била 1 Под термином летећег дуга треба разуметп летећп дуг тачнпје речено: 27,014.000 дпнара; дефицит у 1902 г: 5,839.001 динара; 7,131.000 динара „Заложног кредита“, тојест изванреднпх издатака. Пошто су исплаћенп сви овп дуговп, остало је од зајма из 1902 годпне око 3,900.000 вишка, којим се користпла државна каса.