Delo

ПОГЛЕД НА СРПСКЕ фИНАНСИЈЕ 373 је веома јако једну словенску нацију на рачун друге. И, као што су се руске публицисте бојале, та политика баци Србију у руке Аустрији. Док је трајао Берлински Конгрес, делегати краља Милана подписаше са њом царински савез. То је био као одговор на Сан-Стефански Уговор који створи Велику Бугарску. Међутим скупштина није тако ценила овај савез. Она усвоји мишљење да царински завези, Zollvereines, увек претходе стварним политичким савезима. Берлински уговор би одбачен. Па ипак трговински уговор који је подписан са Аустро-Угарском три године доцније, није се много разликовао од царинског савеза. Монархија учини такве уступке Србији, какве не би нп једној другој пољопривредној земљи учинила, зашто пак Србија остави потпуно отворена врата аустро-угарској индустрији. Да би се ово постигло и да би се спречило изигравање ове клаузуле са највећим уступцпма, дало се особито растегљиво тумачење термину „погранични шверц“. Новп уговор од 1893, истина, на нротествовања осталих држава које извозе своје производе у Србију и самог јавног мишљења, изједпачи АустроУгарску са осталим државама, но она не престаде да чини знатне уступке.1 Она је пристала на ову жртву очевидно из политпчких разлога. Пошто се, тако рећи, сав извоз вршио у њој, имала је Србију у својим рукама. Нека јој се полнтика, која се води у Београду, не допадне, пма средстава да је спречи: затворити врата извозу. Зна се, да се на Балплацу не устручавају оваквих средстава. Нарочито је изгледало, да санитетски преглед свиња, (оне су чинпле готово главни извез српски) зависи од послушности земље која их гаји. Оне су бивале здраве или болесне, примане или одбијане, према томе да ли се рад београдског двора допада Бечу или не. Независно од политпчких користи, ова уступања донела су Аустро-Угарској и знатних материјалних корнсти. Осамдесет на сто српског извоза слало се у монархију, па макар он имао и друго опредељење. Добит и од нове продаје остајала јењој; а она није мала, ако се узме да је, по рачуну српског- министра привреде, од 396 милиона извезене робе од 1899 до 1905 у 1 Радп веће детаљностп п ради бољег разумевања тер.мпна „погранпчнп шверц“, треба разгледатп прилог С, чланак 6 п 7 о уговору од 1893. Налазп се у збпрцп „Српскп трговпнскп уговорп", стр. 127—129.