Delo

374 Д Е Л 0 Аустрију, 203 милиона било даље пзвезево у Немачку, Белгију и остале земље.1 Србија, опет, са своје стране, опијена уступцима који су одиста знатни у данашње време, осигурана таквом једном пијацом као што је Аустро-Угарска, врло је мало радила да се прилагоди бољем начину обрађивања земље или да стекне нове пијаце. Ништа тако не карактерише ову ситуацију као факт, да се Србија није ни мало трудила да награди нове путеве, поред оних што воде у Аустро-Угарску, да није имала стоваришта нити антрно-а, да никакви Трговачки Берза није радила у Београду, најзад да краљевина није имала било консуларних било трговачких агенати у ма ком од опих пристаништа у које је слала своју робу за последње три године. Српско јавно мишњење, пак, потпуно свесно тешке ситуације у којој се земља налазила, сносило ју је са извесним фатализмом, слажући се у томе да ипак има неких користи, а нарочито у томе да земља, у случају кидања са Аустријом, лишена јединог свог излаза, немоћна да нађе други какав, срља непосредно у пропаст. Свест о томе да има изузетан положај повећавала је претензије аустријске. Гроф Голуховски — то су му противници доста пребацивали — веровао је, као и српска штампа у осталом, да ће краљевина краља Петра моћи водити економски рат само неколико месеца. — Овде се преварио. Догађаји су показалида није имао право. Ја не могу испричати до ситница сталне и систематске напоре српске владе да скине окове који суједавили, ни одушевљену потпору коју је нашла у народу, чији се патријотизам беше развио до раздражености. Смањење тарифа на српским железницама за 50 процента, реорганизација Трговачке Берзе, шпљање нарочитих изасланика на страну, растурање брошура врло лепо написаних за трговце, произвођаче и сељаке, подизање стоваришта и елеватора, уговор са управама бугарских и турских железница, уговор са српском Извозном Бапком, све 1 Друга зпатна корист била је у томе што Београд и цела краљевина беху у рукама капиталиста и посредника аустро-угарских, те српски извозници који се враћаху кроз Беч трошаху на угарском земљпшту један део — често врло знатан — прпхода од своје трговине.