Delo

ПОГЛЕД НА СРПСКЕ фиНАНСИЈЕ 37 б то би стављено у дело. Но у француском часопису1 треба рећи коју реч више о уговору који је Србија закључила са једним француским кланичним друштвом. Оно се унапред обвезује да извози 10.000 комада свиња годишње, рачунајући килограм по 80 п. дин. дајући унапред држави на име кауције 200.000 динара а смањајући транспорт на 50%. За неколико месеца ово друштво обори, уреди и извезе 18.000 свиња. Од тада ово друштво не престоје да ради са истом јачином, и много већим успехом. Као последица оваквог очајног напора били су неносредни приходи са пијаца на које је Аустрија даље преносила српску робу, а тако исто и тражња нових пијаца, у чији се проналазак сумњало, који постадоше — као Египат за волове — читав Елдорадос за српске извознике. Тако се у овом рату не само није ништа изгубило, већ шта више добило. Тако, приходи од железница беху 1906 године 9,186.481 према 8,192.036 у 1905; приходи, пак, Српског Бродарског Друштва 1.221.509 динара према 1,050.452 динара. Следећа таблица показује да је напредовање извоза још знатније: 1 2Вредности звозних производа: 1904 1904 1906 1907 Аустро-Угарска . . . 55,350.000 64,712.000 30,032.000 12,932.000 Немачка 2,606.000 2,116.000 19,043.000 32,925.000 Енглеска 2.500 п 65.560 2,339.000 Белгија

230.000 322.100 6,259.000 13,010.000 Остале земље . . . 3,962.000 4,844.900 16,244.440 20,287.000 Целокупна сума . . 62,156.000 71,996.000 71,604.000 81,491.000 Ово није све. Пошто је престао да важи трговински уго вор од 1893, Србија је могла да закључи масу трговинских уговора, којима је главни циљ био да развију поред земљорадње, ону врсту индустрије, која може да се развпје у земљи.2 Уговор који је закључен са Аустријом 1908 учнни крај рату. Али ако је он и утврдио мир, не обнови трговачки савез. 1 Овај врло интересантан чланак штампан је прво у чувеном француском часопису: Revue economique internationale, одакле је затим прештампан. Прев. 2 Између осталих: пндустрпју шећера, коже, цемента. ппва, леда, дрва сапуна, сламнпх шешпра итд.