Delo

ПОГЛЕД На CPIICKE фиНАНСИЈЕ 421 Вредност извезених ироизвода: 1904 1905 1906 1907 Аустро-Угарска . . 55,250.000 64,712.000 30,032.000 12,932.000 Немачка .... . . 2,606.000 2,116.000 19,053.000 32,925.000 Енглеска .... . . 2.500 Т9 65.560 2,339.000 Белгија .... . . 230.100 323.100 6,259.000 13,010.000 Остале земље . . . . 3,962000 4.844.900 16,244.440 20.287.000 Укупна вредност 62,166.000 71,996.000 71,604.000 81,491.000 Ово нпје све. Пошто јо трговинскп уговор од 1893 престао да јој везује руке, Србпја је могла, у току борбе да закључи чптаву сернју трговинских уговора, чија је очигледна сврха, да се, поред пољопрпвреде, развпје читав нпз пндустрпјскпх предузећа, која могу да се развију, у земљи.1 Уговор, закључен 1908 са Аустрпјом, учпнп крај рату. Али ако је он п успоставпо мир, нпје обновпо старп трговинскп савез. Србнја је гледала да заштпти извесне гране своје пндустрије, као : ппво, шећер, цемент, који не би могли да пздрже аустро-угарску утакмпцу. Монархија је пак, са своје стране — као што врло згодно рече један француски економпст — „само отшкрпнула врата српскпм пропзводима. “ У самој ствари, један је део тих производа бпо искључен, а други тешко оптерећен. Но аустроугарска ппјаца пзгубила је свој некадашњп значај за Србпју која ће крај ове борбе сматрати пре као победу него ли за капитулацију1 2. Превео — /b. — свршпће се 1 Између осталих, индустрију шећера, кожа, цемента, пива. леда, дрвета, сапуеа, сламних шешира, ит.д. 2 Треба напоменути да је уговор од 1908 био дефинитивно ратификован од стране Скупштине, а у аустро-угарском парламенту само за шест месеци. Од 31 марта 1909 престао је да важи, не наносећи српском извозу никакве озбпљније штете.