Delo

АНА НАРЕЊИНА РОМ АН c/iАВА ТОЛСТОЈА (наставак) XIV Испративши жену горе, Љовин оде на ону половину, где је била Доли. Дарија Александровна беше тога дана јако огорчена. Она иђаше по соби и љутито говораше девојчици, која је стајала у углу и јецала. — II целог дана ћеш тако да стојиш у углу, и ручаћеш сама, и нећеш видети ни једне лутке, и нову хаљину нећеш добити, — говораше она, не знајући већ чиме да је казни. — Не, ово је гадно дете! — обрати се она Љовину. Откуд јој ове одвратне наклоности? — Па шта је урадила? — доста равнодушно рече Љовин, који хтеде да се посаветује с њом о својој ствари, те му беше криво што дође кад не треба. — Ишла је с Гришом у малине, и тамо... не могу чак да кажем, шта је радила. Хиљаду пута да зажалиш за miss Elliot. Ова ни на шта не пази, просто машина нека... Figurez vous que la petite... И Дарија Александровна исприча злочин Машин. — То не доказује ништа, то сасвим нису гадне наклоности већ просто несташлук, — умириваше је Љовин. — Али ти си нешто нерасположен? Зашто си дошао? упита Доли. — Шта се тамо ради?