Delo

426 Д Е Л 0 степену, него и крив и осрамоћен од главе до пете; али сећајући се онога што су он и његова жена претрпели, и питајући себе како би поступио други пут, одговарао је — тако исто. Без обзира на све ово, на крају тога дана сви су, изузимајући кнегињу која није опраштала овај ноступак Љовину, постали необично живахни и весели, као деца после казне или одрасли после тешког званичног примања, тако да се у вече по изгнању Васењкином, за време кнегињиног одсуства, говорило као о давнашњем догађају. И Доли, која је наследила од оца дар за смешно причање, доводила је Варењку до падања од смеха кад је по трећи и четврти пут, са све новим и новим хумористичним додацима, причала како се тек била спремила да обује нове ципеле за госта и већ пошла била у гостинску собу, кад одједном чу тутањ кочија. И ко је у кочијама? Сам Васењка у његовој шотландској капици, с романцама и камашнама седи на сену. — Да си бар каруце наредио да спреме! А затим чујем: „Станите!“ Е, помпслих, смиловаше се. Погледам, а они ти наместише крај њега дебелог Немца и одвезоше... II тако моје ципеле пропадоше!... XV Дарија Александровна извршила је своју намеру и отишла у госте Ани. Њој беше врло жао што ће огорчити сестру и учинити непријатност њеном мужу; она је појимила, колико су у праву били Љовини, не желећи да нмају никаквих односа с Вронским, али она је сматрала за своју дужност да оде до Ане и да јој покаже да се њени осећаји не могу променити, 6Ć5 обзира на иромену њезина положаја. Да не би зависила од Љовиних у овом путовању, Дарија Александровна иосла човека у село да најмп коње; али Љовин сазнавши о томе, дође јој с укором. — Зашто ти мислиш да ми је непријатно твоје путовање? Кад би ми баш то и било непријатно, онда ми је у толико непријатније што не узимаш моје коње, — говораше он. — Ти ми ни једном ниси одлучно казала да ћеш ићи. Узимати нак коње по селу, пре свега, неиријатно је за мене, а што је главно они ће се подухватити, али те неће довести. Ја имам коње. И ако не желиш да ме љутиш, онда узми моје. Дарија Александровна морала је пристати, и у одређени