Delo

АНА КАРЕЊИНА 42 И пошто расцепљепи крајеви беху већ сви поломљени, ЈБовин дохвати прстима за дебеле крајеве, расцепи штап и марљиво ухвати комад који падаше. Вероватно да је изглед ових напрегнутих руку, оних истих мишица које је он јутрос пипао на гимнастицн, сјајних очију, тихог гласа и дрхћућих јагодица — убедио Васењку боље од речи. Слегнувши раменима и презриво осмехнувши се, он се поклони. — Могу ли видети Облонскога? Слегање раменима и осмејак не раздражи Љовина. „Шта може друго да ради?“ помисли он. — Ја ћу вам га одмах послати. — Каква је то бесмислица! — говорио је Степан Аркадијевич, сазнавши од свога пријатеља да га терају из куће и нашавши Љовина у врту, где је овај шетао, очекујућп одлазак госта. — Mais c’est ridicule! Каква те то мува жацнула? Mais c’est du dernier ridicule! Шта ти ce учинило, ако је младић?... Али место, где је Љовина мува жацнула, изгледа да је још болело, јер он опет пребледе кад је Степан Аркадијевич хтео да објасни узрок, и брзо га прекиде. — Молим те, не објашњавај узроке! Ја не могу друкчије! Менп је веома зазорно и пред тобом и пред њнм. Али за њега, ја мислим, неће бити велика несрећа ако отпутује, а мени и мојој жени његово је присуство непријатно. — Али то га вређа! Et puis c’est ridicule. — A мене и вређа и боли! Ја нисам ништа крив и немам шта да се мучим! — Е, то нисам од тебе очекивао! On peut etre jaloux, rnais a ce point, c’est du dernier ridicule! Љовин ce брзо окрете и оде од њега у дубину алеје, и сам продужи да се шета тамо амо. Ускоро он чу тутањ кочлја и спази иза дрвећа како Васењка, седећи на сену (на несрећу не беше у кочијама седишта) у својој шотландској капици, одскачући при штруцању, прође по алеји. „Шта је сад то?“ помнсли Љовин кад лакеј, истрчавши из куће, заустави кочије. То је био машиниста, накогајеЉовин сасвим заборавио. Машиниста, клањајући се, говораше нешто Весловскоме, затим седе у кочије и зајенно одоше. Степан Аркадијевич и кнегиња беху узбуњени поступком Љовиновим. II сам он осећаше се не само ridicule у највећем