Delo

20 Д Е Л 0 јастуке нудећи госте да седну. Са њом се у собу ушуњао it Шишков синчић и док је мајка намештала ћилимове, он се отпоче играти са четницима, смејући се тако да му округли трбушчић одскакакиваше кроз прорез на кошуљици. — Је ли чико, — питаше он Ацу — и ја ћу да будем кумита? Ће дајеш и мени пушка како твоја, ама помања да је. Тате ми има две, једна му даде муљазим а друга је стара. Ама он неће да је носи како вије. Деда је скрил под пањот на двор. Вије Турке с њима тепате, је ли? И ја ће и’ тепам: бум, бум, и ’ајде со здравје! Шишко га неколико пута пресече очима, али не смеде ништа рећи већ једва сачека док жена намести, па их отера из собе и оде те донесе сам бокал вина и насу прво себи па осталима. — Што се ти уватио са децом? — пребаци војвода Аци. — Не може ти митрополитска крв1 да не благосиља, и држи придике.. — Нека, нека, војводо, воли човек децу! — брани га чича. И ја по ваздан цуњам крај њи! Тако ти човек чисто и сам подетињи. Шта да се ради? — говорећи ово он издвоји јабуке, крушке и диње, па их спусти на ћилим између четника. — И мије сме били таки пилци, али ете време прође... оде!... Ту уздишући изнесе малу троножну столицу у ходник пред врата и седе. Четницима не би пријатно ово издвајање, те га почеше нудити да им приђе и узме коју кришку диње. Али старац остаде упоран, правдајући се како је врућина. На прозорима се беху нагомилала деца и жене посматрајући радознало оружане људе. Шишко им ману руком да се склоне, п они удаљујући се заклапараше по даскама од јазлука, смејући се весело и гласно. Настаде тишина. Војвода сркуташе вино из мале чашице гледајући преда се. Сваки му дамар одскакиваше немирно а у глави му се ројаху стотине планова. Шта да ради? Како да почне? Ту је старац, ту жене и деца. У Шишка револвер за нојасом. Ако пуца на њега, биће лома, чуће војска. Не иде никако. Шпшко пак хладан и натмурен, нратио је непрестано сваки покрет њихов. Било му је јасно зашто су дошли, али је ипак помало сумњао. —- Да су дошли да ме убију, — говорио је сам себи — то је • требало да учине још кад су ме видели на вратима. Нешто има што се војвода овако збунио и лупка прстима по кундаку од. 1 Митрополита Инокентија син.