Delo

II 3 Д А Ј II Ц А 23 вода предухитри и сјури му нож у трбух. Туп ударац, као кад се затегнута кожа провали, пропрати то и Шишко залупи врата раменом и гурну резу. У соби, одвојен од свију, остаде сада Шишко са немилим теретом па својим леђима. Прва му јасна мисао би да смакне и умлати Јована, а онда he му лако бити са осталима, док војска не стигне у помоћ. Опасност удвоји Шишкову снагу и он запе да баци четника са леђа, али црева при напору покуљаше. Осетивши топлоту под појасом, онјекну тужно због своје немоћи. Покуша да револвер истргне, али ни то није више могао. Доле, крај ногу његових, лежао је убијени Аца и крај њега пуна пушка његова. Пажљиво и полако сави колена, опружи слободну р^ку и дохвати пушку. Она беше укочена; притиснувши је уза зид коленом, одпоче је одапињати и већ је био пола откочио, кад му је четник са његових леђа вештим ударом ноге изби, те она паде опет преко мртвог Аце. За то време напољу се тужно разлегао над селом, кроз ноћ, писак жена и деце, а унутра у кући војвода са другим четником свом снагом, псу.јући, наваљиваху па врата, која једва испадоше из шарака и одлетеше у крај. Шишко, кад виде то, испусти револвер и скочи на сред собе. Нож, натакпут на пушку, блесну му пред очима, заби се више кључњаче, ироби кроз месо и обрани четника. Осетивши ударац, Шишко се згрози, згрчи и, прикупивши сву снагу, збаци Јована са леђа и хитро одскочп у страну. У нолумраку, пуном густога дима и смрада од гаса, стојао је сада он уза зид дишући брзо и пратећи дивљим погледом кретање четника. Већ впше није лпчио на човека, него на праву звер. Лице му је оцртавало страх и ужас. Према њему наперена три бајонета приближаваху се лагано и пажљпво. Кад дођоше на дохват руке застадоше, за тренутак и онда се као муња, готово једновремено, зарише у крупно тело његово. Гвожђе слизну о ребра, расече дебели слој под кожом и три млаза вреле крви зацрвенеше се на кошуљи. — Децо моја, загпна! — јаукну очајно Шишко, пружи руку, шчепа војводу за мпшицу смаче му цео рукав са џамадано и претрча на другу страну собе урлајући и млатарај^ћи огромним ручетинама. — Тате, тате?! Јао леле!... пиштаху деца вијући се као црви под прозором на доксату, лупајући ножицама о даске и зид док жене шакама кидају стаклад са прозора јаучући да срце следе.