Delo

АНА КАРЕЊИНА 421 Она је волела његов спокојан, љубазан и гостољубив тон у селу. У граду пак он стално изгледаше немиран и на опрези, као да се бојао да га неко не увреди, а особито њу. Тамо, у селу, очевидно познавајући себе на своме месту, он се никуд није журио, нпти је икад био беспослен. Овде, у вароши, он се стално журио, тобож да не пропусти нешто, а међутим није имао никаква посла. II она га жаљаше. Другима, онајезнала, он није изгледао жалостан; напротив, кад га је Кити посматрала у друштву, као што понекад посматрају љубљеног човека, старајући се да га виде тобож као туђинца да би тако определили онај утисак који он производи на друге. она је видела, шта више са страхом за своју љубомору. да он не само није бедан, већ да је врло примамљив својом честитошћу, унеколико застарелом стидљивом учтивошћу према женскињу, својом снажном фигуром и особитим, како се њој чињаше, изразитим лицем. Али она га није видела споља, већ изнутра; онајевидела да он овде није онај прави; друкче она није могла одредитн његово стање. Понекад га је у души корила зато што не уме да живи у вароши; понекад пак признавала је да му је заиста тешко бнло удесити овде свој живот тако, да би могао бити њиме задовољан. II збиља, шта је могао да ради? Карте није волео. У клуб није ишао. Тумарати са весељацима као што је Облонски, она је сад већ знала шта значи... то је значило пити и после пијанке ићи некуд. Она није могла без ужаса да помисли, куд у таквим случајевима иду мушкарци. Ићи у друштво? Али она је знала да за то треба налазити задовољство у зближавању с младим женскињем, а она то није могла желети. Седети код куће с њом, с матером и са сестрама? Али, ма како да су бпли пријатни и весели за њу једни исти разговори, — „реклаказала“, како те разговоре између сестара назва стари кнез, она је знала да му то мора бити досадно. Шта му је остајало да ради? Да настави писање своје књиге? Он покуша то да ради, и ишао је спочетка у библиотеку да тражи и исписује матерпјал за своју књигу; али, како јој он говораше, што је више беспосличио, то му је мање остајало времена. А осим тога, он јој се жаљаше да је одвећ много овде разговарао о својој књизи, и да су му се услед тога све мисли о њој побркале и изгубиле интерес. Једина корист од овог градског живота била је та, што