Delo

430 Д Е Л 0 — Чини ми се, ми ћемо да одоцнимо, — рече Катавасов, погледавши у часовник, чим Метров заврши своје излагање. — Да, данас је седница у „Друштву Љубитеља“ за успомену на дан педесетогодишњег јубилеја Свинтича, — рече Катавасов на питање Љовиново. — Ја и Петар Иванович спремали смо се да идемо. Ја сам обећао да говорим о његовим радовима из зоологпје. Хајд’те с нама, врло је интересно. — Да, заиста, време је, — рече Метров. — Хајд’те с нама, а отуда, ако је по вољи, к мени. Ја бих радо желео да чујем ваш рад. — Не, зашто. То је тек онако, јошније завршено. Али на седницу врло радо. — А јесте л’ чули, пријане? Одвојио сам мишљење, рече Катавасов, који у другој соби облачаше фрак. И разговор се поведе о универзитетском питању. Универзитетско питање представљало је врло важан догађај те зиме у Москви. Три стара професора у савету нису усвојили мишљење младих; млади су одвојилн своје мишљење. То мишљење, но суђењу једних, било је ужасно, а по суђењу другпх, било је најпростије и најправичније мишљење; и професори се поделише у две паргије. Једни, којима је припадао Катавасов, видели су у противној страни подлу доставу и обману; други — детињарију и непоштовање ауторитета. Љовин, ма да и није припадао универзитету, већ је неколико пута за време свога бављења у Москви слушао и говорио о овој ствари и имао је о томе своје мишљење; он узе учешће у разговору, који се настави и на улици, док не дођоше до здања старог универзитета. Седница већ беше почела. Крај стола, покривеног чохом, за који седоше Катавасов и Метров, седело је шест људи, а један од њих, нагињући се ниско к рукопису, читао је нешто. Љовин седе на једну од празних столица, које стајаху око стола, и шапатом упита студента, који ту сеђаше: шта се чита? Студент, пезадовољно прегледавши Љовина, рече: — Биографија. Премда се Љовин и не интересоваше биографијом научниковом, али је нехотице слушао и сазнао је понешто интересно и ново из живота знаменитог научника. Кад је лектор свршио, председник му захвали и прочита стихове песника Мента, посвећене томе јубилеју, и рече неко-