Delo

АНА КАРЕЊИНА 431 лико речи као благодарност песнику. Затим Катавасов својим громким гласом прочша свој реферат о научним радовима јубилара. Кад је Катавасов свршио, Љовин погледа у часовник, виде да је већ прошло један сат и помисли да неће успети да до концерта прочита Метрову свој рад, а сад му се то већ и није хтело. Он је за време читања мислио такође о бившем разговору. Сад му је било јасно да, ма да мисли Метрова можда и имају значаја, но и његове мисли такође имају значаја, да се те мисли могу расветлити и довестл до нечега само онда кад сваки буде оделито радио на изабраном путу, а од простог саопштавања тих мисли не може бити ништа. II решивши се да одбије понуду Метрова, Љовин му приђе при крају седнице. Метров упозна Љовина с председником, с којим разговараше о политичкој новости. Уз то Метров исприча председнику оно исто што је причао Љовину, а Љовин учини оне исте примедбе, које је већ чинио јутрос. али разноликости ради исказа и своје ново мишљење, које му ту дође на памет. Затим се опет поведе питање о универзитету. Пошто је Љовин то већ једном све чуо, он похита да каже Метрову. да жали што не може да се користи његовим позивом, поздрави се и оде Љвову. IV Љвов, муж Наталије сесрте Китннкине, цео свој живот провео је по престоницама и на страни, где се васпитавао и служио као дипломата. Прошле године напустио је дипломатску службу, али не због какве непријатности (он никад ни с ким није имао непријатности), и прешао је на службу у дворско надлештво у Москви, да би могао дати најбоље васпитање својим двама дечацима. Без обзира на најоштрију противност у навикама и погледима, као и на то што је Љвов био старији од Љовина, они се ове зиме веома зблизише и заволеше један другог. Љвов беше код куће, и Љовин уђе без пријаве. Он сеђаше на наслоњачи, у домаћем реденготу с по јасом и ципелама од јеленске коже, и у pince-nez с плавим стаклима читаше књигу која стајаше на пултеру, обазриво држећи одстрањено лепом руком цигару, која се до половине беше претворила у пепео.