Delo

432 Д Е Л 0 Лепо, танко и још младо лице његово, коме кудрава, сјајна сребрна коса придаваше још благороднији израз, засија осмеј* ком кад спази Љовина. — Одлично! А ја сам баш хтео к вама да шиљем. Ну, како је Кити? Седите овде, згодније је... — Он устаде и примаче столицу-љуљашку. — Јесте ли читали последњи циркулар yJournal deSt Petersbourg? Ја налазим да је дивно, — рече он унеколико француским акцентом. Љовин исприча све што је чуо од Катавасова да се говори у Петрограду, и, поговоривши о политици, иснрича о своме познанству с Метровом и присуствовању на седници. Љвова то веома заинтересова. — Ето, ја вам завидим што имате приступа у тај интересантан научни свет, — рече он. II упустивши се у разговор, по обичају одмах пређе на згоднији му француски језик. Пстина, ја немам ни кад. Моја служба и занимање с децом лишавају ме тога; а затим, не стидим се да речем да је и моје образовање сувише недовољно. — Ја то не мпслим, — рече Љовин с осмејком и, као увек, с милином гледајући на његово ниско мишљење о себи, које ни мало не изгледаше на жељу да изгледа или чак да буде скроман, већ беше потпуно искрено. — Ах, како да не! Ја сад осећам како сам мало образован. Па једно васпитање деце потребно ми је да много што-шта освежим у памети и да просто научим. Јер нпје довољно имати само учитеље, потребан је и надзорник, као што су у вашем газдинству потребни не само радници већ и настојник. Ето, читам, — он показа граматику Буслајева, која лежаше на иултеру — то се тражи од Мише, а то је тако тешко... Ето, објасните ми. Овде он говори... Љовпн хтеде да му објаснп како се то не може појмити, него треба учити; али се Љвов не слагаше с њим. — Да, ето ви се томе смејете! — Напротив, ви не можете замислити како се гледајући у вас, учим ономе што ми иредстоји, наиме, васпитању деце. — Нб, немате се чему научити, — рече Љвов. — Ја знам само, — рече Љовин — да нисам видео боље васпитану децу од ваше и не бих желео децу бољу од ваше. Љвов, очевидно, хтеде да се уздржи од исказивања радости, али ипак сав засија у осмејку.