Delo

438 Д Е Л 0 тање прегледа, друштво се састаде и Љовин срете и Свијажског, који га зваше вечерас неизоставно у Пољопривредно Друштво, где he се читати знаменити рефарат, и Степана Аркадијевича, који тек што беше дошао с трке, и још много других познаника, с којима Љовин још понеку проговори и чу разна мишљења о седници, о новом комаду и о процесу. Али, вероватно услед умора који поче осећати, он се превари, говорећп о процесу, и те се погрешке доцније неколико пута с досадом сећао. Говорећи о предстојећој казни иностранца, коме се судило у Русији, и о томе како би било неправилно казнити га прогонством у иностранство, Љовин понови оно што је чуо јуче у разговору с једним познаником. — Ја мислим, да прогонство у иностранство значи то исто што и казнити штуку, пустивши је у воду, — рече Љовин. Доцније се он већ сетио да је ова мисао, издавана тобож зд своју, а коју је чуо од познаника, била из басне Криловљеве, и да је познаник поновио ту мисао из газетног фељтона. Свративши са свастиком кући и нашавши Китинку здраву и веселу, Љовин оде у клуб. VIIVII Љовин стиже у клуб тачно на време. Заједно с њим долазили су гости и чланови. Љовин одавно није био у клубу, управо од оног доба кад је, по изласку из универзитета, живео у Москви и кретао се у свету. Он се сећао клуба, спољашњих подробности његовог уређења, алп је сасвим заборавио онај утисак, који је он пређе осећао у клубу. Али тек што је, ушавши у широко полуокругло двориште и сишавши с кола, ступио на степенице и спазио вратара у ленти, који му отвори врата и поклони се; тек што је видео у вестибилу каљаче и бунде чланова клуба, којп смислише да је мање посла оставити каљаче доле, него их носити горе; тек што је чуо претходно тајанствено звонце и спазио, пењући се по стрмим, застртим степеницама, статују на платформи и код горњих врата трећег остарелог познатог вратара у клубској ливреји, који не журно и не споро отвараше врата и разгледаше госта, — Љовина обузе давнашњи утисак клуба, утисак одмора, задовољства и пристојности. — Изволте оставити шешир, — рече вратар Љовину, који заборави клубско правило да се шешири остављајуу вестибилу.—