Delo
АНА КАРЕЊИНА 439 Одавно нисте били. Кнез вас је још јуче уписао. Кнеза Степана Аркадијевича још нема. Вратар је познавао не само Љовина него и све његове познанике и рођаке, и одмах помену све блиске му људе. Прошав прву пролазну салу са заклонима и с десна преграђену собу, где седи продавац воћа, Љовин, обишавши старца који лагано иђаше, уђе у трпезарију пуну људског жагора. Он прође поред готово већ заузетих столова, разгледајући госте. Час овде, час онде наилажаше на најразноличније, и старе и младе, и мало познате и врло познате људе. Не беше ниједног срдитог и забринутог лица. Сви су, изгледаше, оставили у вестибилу заједно с капама своје бриге и узбуђења, и сакупили се да се полако и натенани користе материјалним благом живота. Ту је био и Свијажски, и Шчербацки, и Невједовски, и стари кнез, и Вронски, и Сергије Иванович. — А! Што си одоцнио? — смешећи се рече кнез, пружајући му руку преко рамена. — Шта ради Кити? —додаде он, иоправљајући салвет, који беше заденуо за дугме од прсника. — Ништа, здрава је; оне утроје ручају код куће. — А, рекла-казала. Е код нас нема места. Иди за онај сто и заузимај што пре место, — рече кнез и окренувши се, пажљиво узе тањир с чорбом од манића. — Љовине, овамо! — викну мало даље добродушни глас. То је био Туровцин. Он сеђаше са младим официром, а поред њпх беху две преврнуте столице. Љовин му радосно приђе. Он је увек волео добродушног испичутуру Туровцина, — за њега је везана успомена на објашњење с Китинком — али данас, после свих напорно умних разговора, добродушни изглед Туровцина беше му особито пријатан. — То је за вас и Облонског. Он ће сад доћи. Официр, са врло правим држањем, веселим, увек насмејаним очима, био је петрограђанин Гагин. Туровцин га упозна с Љовином. — Облонски вечито задоцни. — А, ево и њега. — Ти си сад дошао? — рече Облонски, брзо прилазећи им. — Здраво. Јеси л’ пио ракије? Е, хајд’мо. Љовин устаде и пође с њим ка великом столу, окићеном ракијама и најразличнијим закускама. Изгледало је, да се од двајестак закусака могло изабрати нешто што би било по укусу,