Delo

444 Д Е Л 0 — Е, хајд’те. После партије билијара Вронски и Љовин приседоше к столу Гагиновом, и Љовин поче на предлог Степана Аркадијевпча да сецује на кечеве. Вронски је час седео крај стола, окружен познаницима који му непрестано прилажаху, час је ишао у инферналну салу да обиђе Јашвина. Љовин је ocehao пријатан одмор од јутарњег умног замора. Веселио га је прекид непријатељства према Вронскоме, а утисак спокојства, пристојности и задовољства никако га није остављао. Кад се партија сврши, Степан Аркадијевич узе Љовина под руку. — Дакле, хоћемо ли Ани? Сад? А? Она је код куће. Давно сам јој обећао да те доведем. Куд си се спремао вечерас? — Никуд нарочито. Обећао сам Свијажскоме у Пољопривредно Друштво. Па да пођемо, — рече Љовин. — Одлично, хајд’мо! Види да ли су дошле моје каруце? — обрати се Степан Аркадијевич лакеју. Љовин приђе столу, плати четрдесет рубаља изгубљених на кечевима, плати трошкове у клубу, на неки тајанствени начин познате старцу лакеју који стајаше крај врата, и особито машући рукама пође кроз све сале ка излазу. IXIX — Каруце Облонскога! — викну срдитим басом вратар. Каруце приђоше и обојица седоше. Само у прво време, док су каруце излазиле из дворишта клуба, Љовин још осећаше утисак клубског мира, задовољства и несумњиве пристојности свега што га окружава; али чим су каруце изашле на улицу и он осети љуљање екипажа по неравном путу, чу срдиту вику другог кочијаша. спази при јасном осветлењу црвену фирму крчме и дућана, утисак се његов поремети, он поче размишљати о својим поступцима и упита се: да ли добро ради, што иде Ани? Шта ће рећи Кити? Али Степан Аркадијевич не даде му да се замисли и растера његове сумње. — Како ми је мило, — рече он — што ћеш je упознати. Знаш да је Доли то давно желела. II Љвов је био код ње и долази. Ма да ми је сестра, — настави Степан Аркадијевич — али смело могу рећи да је то необична женска. Ево видећеш. Положај њен врло је тежак, особито сад.