Delo

АНА КАРЕЊИНА 445 — Зашто особито сад? — Водимо преговоре с њеним мужем за развод брака. Он пристаје; али ту има тешкоћа односно сина, и та ствар, којаје требало давно да се сврши, вуче се ево већ три месеца. Чим се сврши развод, она ће се удати за Вронскога. Како је ово глупо, овај стари обичај окретања, Исаије ликуј, у који нико не верује и који смета срећи људи! — уметну Степан Аркадијевич. II тада ће њихов положај бити одређен, као год и мој, као п твој. — У чему је тешкоћа? — рече ЈБовин. — Ах, то је дуга н досадна историја! Све је то код нас тако неодређено. Али ствар је у томе да она, очекујући тај развод у Москви, где и њега и њу сви познају, живи већ три месеца; никуд не излази, ни с ким се не виђа од женскиња, осим моје Доли, зато што, разумеш, она неће да јој долазе из милости; ова луда кнегињица Варвара, па и она је отпутовала, сматрајући то за непристојно. Дакле, ето у таквом положају друга женска не би могла наћи у себи ресурсе. Она пак, ево видећеш, како је удесила свој живот, како је спокојна, достојанствена. На лево, улица према цркви! — викну Степан Аркадијевич, нагињући се кроз прозор од каруца. — Их, ала је врућина! — рече он, без обзира на 12 степени мраза, раскопчавајући још више своју иначе раскопчану бунду. — Па она има кћер, сигурно је њоме заузета? — рече Љовин. — Ти, чини ми се, замишљаш сваку женску само као женку, une couveuse, — рече Степан Аркадијевич. Ако је заузета, мора се занимети неизоставно децом. Не, она кћер одлично васпитава, чини ми се, али се не чује ни да је жива. Она је заузета пре свега тиме, што пише. Ја већ видим да се ти иронично смешиш, али вараш се. Она пише дечију књигу и никоме не говори о томе, али мени је читала и ја сам давао рукопис Воркујеву... знаш оног издавача... а и он сам пише, чнни ми се. Он се разуме у томе и каже да је то значајна ствар. Али ти мислиш да је то женска— писац? Нн најмање. Она је пре свега женска од срца, ево видећеш. Сад је код ње девојчица Енглескиња и читава једна породица, којом се она занима. — Је ли то нешто филантропско?