Delo

П 0 Л Е М II К А 57 набреклошћу надражених жлезда, да управо није знао шта је доста. Кад одујми оканицу, још му је са раетресених бркова капала боза по прснику, те брзо пређе шаком леве руке неколико пута горе и доле по њему, да се очисти од бозе, на коју се прашина хвата к’о штиглици на лајм. Очисти и бркове. Тако освежен баци поглед на редакцијски сто и виде да започети рукопис није довршио па хартији него само у сну. Намршти се и би му тешко при самој помисли, да је шегрт јавио да требају још три ступца гармонда и два цицера. Ко ће то истерати на оваквој ужасној врућини, кад се нигде ништа не догађа, и кад се маказама апсолутно не може сарађивати, јер не знаш које су новине од којих празније и неинтересантниј е. Зато прегледа и опет, Бог би знао по који пут, своју фи* јоку, и, осим две-три „бургије“, ништа не нађе. Оно, има један допис, али ђаво ће га знати од кога је и о коме је. Извади га и таман га поче разгледати, кад се отворише врата и унаде штампарски шегрт, са поруџбином слагачевом, да му још није нослат ннкакав рукопис. Ко зна шта би било, да је шегрт дошао нешто доцније, овако, и да би себе оправдао и „зајазио“ слагача, г. Благоје тутну гаегрту онај допис и само рече: „Остатак доцније!" Сутрадан изиђе број, налик на многе летње бројеве оних редакцпја што би се могле звати „новинарски водени цвет“. У рубрици „Дописи“ читало се: „Господине уредниче, Ако ико мисли да му је Бог ујак, то доиста мисли г. Сима Нешић, помоћник магационара у Управи Монопола. Осилио се и побеснео као да му је магацин од баба остао! Помори јадне раднике и не да им душом дахнути. Узалуд је његов магацин најуређенији и најисправнији, кад му радници раде као у другим магацинима за два дана! Он не зна ни Бога ни душе, него пронашао згодну реч: „Мени је држава преча од свега!“ па просто уби наше раднике, придржавајући се не само строгих магацинских правила, него их и сам допуњује својим личним наредбама, које и ако иду у корист Монопола, ипакје сувише монополисао и злоупотребио. Овакве чиновнике који хоће само да се додворе својим претпостављеним старешинама, не