Delo

ВРЛИНА НА ОКОМКУ 15 сте успели и наљутити ме. Напротив, ваш некаваљерски (да си само видео, какав је ту гест учинила!) поступак само меје утврдио у правилност мојих погледа на с в е, с в е, све мушкарце, и ја бих са те стране само могла бити задовољна.. . Ах, моја несвестица !... Она нагло прекиде говор, затвори очи и поведе се да падне према купејским вратима. Али је за тренут била у моме наручју. Осетио сам јој дах крај својих образа; мека коса голицала ме, а топло обло тело, које се сасвим предало мојим рукама, било ми је тако сладак терет, да сам на полуотворене усне притиснуо дуууг пољубац. А кад је она, после ваљда једног километра, отворила своје смеђе очи, у којима се виделе с.узе, нашле се моје усне и на њима, и, заборавши на своју лажну улогу, промуцао сам својим језиком: Злато моје! Она се трже, изви се из загрљаја, погледа ме оштро и са узвиком: „Мангупе!“ обесну ми се о врат, згрливши ме снажно, и усне нам се поново спојише... Прекинули смо вожњу у Лиљезелу и провели три слатка дана, којих ћу се увек, увек сећати. Ми смо постали једно према другоме поверљиви, као шегрти. Причао сам јој о многим својим пријатељима, па и о теби, драги Оскаре. По свему бих рекао да јој се чиниш веома интересантним и да би те јако желела упознати. Можда ће и бити прилике. У осталом, ја сам јој о теби пуно доброга напричао. Вероватно је, да би се и теби доиала, јер је ипак врло детињаста. Тражила је чак, да ти, као непознатом, напише уз ово моје п .смо два три редка. Још ме, ћурка, молила, да то не читам!.. Могу, вели, бити љубоморан!.. Боже мој, како ли то она тебе замишља?!... Збогом, драги мој Оскаре, опрости ако те моја кратка исповест отргла од твог великог посла. Твој Пел. III Уваженом научнпку, Господину госиодпну Оскару Вајлингу Хамра... II у науци, као и у животу, немојте застати на по пута. II ако би имала разлога да се љути, поздравља вас „неодољиво биће“ /Iина ПФал.