Delo

29 ТУМАЧЕЊЕ фиЗИЧКИХ II СОЦИЈАЛНИХ ПОЈАВА dT = du Т је ефекат, а u је узрок. Интегрисањем последње једначине између два нивоа долазимо до односа између количина свршених процеса, који су приступачни проматрањима, експериментисању. Интегрисање даје: Т — То = u — То или Т = То + (u — uo)

1 Ако узмемо да је ироцес пошао из стања То = 0 Т = u — uo Последња једначина казује : да је промена у извесном стању обележена са Т једнака са ироменом стања, разликом вредности оне појаве, коју зовемо узроком ефекта Т, у два момента времена или у два разна положаја просторна. Тако, ако са u и ш обележимо функцију сила, што је једнако са радом, онда је u uo, једнако изразу, којим се обележава рад извесне силе, која је дејствовала на систем, који ,је из нивоа једног прешао у други. Суштина Карнотовог принципа, да се рад топлотом може постићи, ако имамо два топлотна извора, или да пад воде из нивоа једнога у други може дати рад, да разлике напона електричних струја могу дати рад, да разлике наиона електричннх струја могу дати разне топлотне, светлосне и друге ефекте, лежи у суштини инфинитезималног рачуна, у оној особини, која је обухваћена у интегрисању између извесних граница. Диференцијали међусобно повезани дају односе основне, интегрпсање пак показује утицај нивоа, преко граница у којима се и интегрисање врши. У овоме лежи Освалдово тврђење: постојање неједнаких интензитета општи је услов свих феномена, илидаје могућно какав појав мора постојати разлика интензитета некомпензованих. Како ће се и на који начин у којој појави наћн карактеристични параметри ху, како ће се наћи карактерпстичне количине Т, којима се ефекти могу обележитп, није се у стању предвидетп уопште. Појаве могу зависити од великог броја параметара х, у, z и т. д., може бити више карактеристичних количина Ti, Т2 и т. д. и за потпуно решење је онда потребно много више емпирпчких релација, но што је случај за гасове, где се задовољавамо само са два односа: Џуловшм и МариотГејлисаковим. С гледишта математичког како једначина рада