Delo

406 Д Е Л О Да је он или когод други од просвећенијих Срба његова> доба — то he моћи, може бити, иравилно да утврде бољи познаваоци ондашњег фрушкогорског монаштва — спевао светосавску песму, показује и чисто народносни карактер њен. Свесу остале сличне наше песме строго молитвепог карактера, препеване у слог минејске песме, или поједине црте из живота и чудотворства дотичног светитеља. Потпуно су празне србизмом и спомнњањем наших места и крајева чак и песме светитељима, који су у ужем смислу наши, било по рођењу било по пребивању међу нама Тако, у песмп Св. Теодору Тирону спомиње се манастпр Опово само као хранилпште моштију његових. У песми кнезу Лазару иохваљује се светптељ, што је жртвовао живот за веру, а Врдничка обитељ се слави само за то, што чува целокупно тело његово. Нема ни сенп од жеље у светосавској песми, да љубљена старина учинп крај несносном стању и да нам се врати cpeha оданде „гди н^сдкдн стридн рекностмгншд Дд?дрк1“. Док се у специјалној песми цару Урошу и не спомиње Вукашин и држање његово нрема светитељу, дотле овде видимо сиже целе трагичне историје њихове према ондашњем знању и схватању. Јасно је, дакле, да су остале црквенонародне песме састављали или руске прекрајали побожни калуђери наши из чисто религиозних хмотива, а у светосавској песми да је излио осећаје своје какав књижевнији и духовитији монах наш оног, пуног невоља, али и провидних надања времена, какав је био за наш народ XVIII век, нарочито друга половина његова. Што светосавске иесме нема у рукоиисним песмарицама, које су у расправљању о њој приказали нрота Димитрије Руварац II свештеник Родољуб Пајић, не треба да нас ни мало колеба у показаном мишљењу, јер у тим песмарицама нема ни евију осталих наших народно-црквених песама. За тим, нису то једине и последње пронађене рукописне песмарице, те да би се њихов садржај могао узети као критичко мерило, на основу кога се исказује последња реч. IIII Више се, дакле, не може тврдити „као довољно поуздано“, да је Стаматовић написао светосавску песму Ускликнимо. Ње је већ у његово доба бпло ua црквено-словенском језпку. Састављена је у Сремским Карловцима или коме од фрушко-