Delo

ХИМПА СВЕТОГ САВЕ 407 горских манастира. Отуда је — Хилеедар и Сарајево еу то :за 1817. годппу већ докумептовали — разнесена у остале српске крајеве, а не из Сегеднна, где је она у главноме могла пмати само локалног значаја. Њу је Ђорђевић у Сегедину чуо тек 1839. године, а однели су је тамо Павле Стаматовић и тадашњи ђакон и учитељ тамошњи (од 1836. г.) Димитрије Поиовпћ. Обојица су били карловачки ђаци, обојица образовани и активни народни иросветиоци, обојица се бавили књижевношћу и уз то билн ретки певачи. За Димитрија се вели, да је „црквено певање фрушкогорско знао савршено и радо је и лено појао у цркви“; за Стаматовнћа: „глас му је био јак и милозвучан, и сласт је било слушати из олтара његов и ђакона Димитрија Поновића хорски дует“.] Ко је сегедннски фрагменат, да га тако назовемо, превео на српски п нодесио га ио своме нахођењу ради певања на месној школској прослави, Стаматотовић, Поповић или обојица заједно, без дубљег познавања њихова рада није лако утврдити. Јер, обојица су за своје време бнлн напреднп мислиоци и љубитељи чистог народног говора. За Димнтрнја Поповнћа се нарочито истиче, како је „био први и, доста дуго, једини српски свештеник, који је смео отворено прнстати уз Вука и писати новим правописом и чистим народним језиком... Кад га је патрпјарх Рајачић оставио без хлеба, онда су му много помогли пријатељи, особито Вук Караџић и Даннчић“.. .2 Кад овакав поборник чистога народног говора из времена, у коме је за то требало имати и смелости и пожртвовања, чак у 1868. годпни уноси црквено-словенски текст светосавске песме у своју Малу Катавасију, онда не значи, како је из жеље, да би се могла невати у цркви место причасна, „само обрнута од чистога српскога текста на црквено-словенски руски“,3 него да је Димитрнје Поновић, са извесном пзменом, коју је време налагало, унео оригинални црквено-словенски текст, што га је ]ош као дете у Срему знао и који је са Стаматовићем у Сегедину посрбљавао. Може бити да би се међу хартијама његових потомака нашло и писмених потврда за то. Да би се објаснило: откуда да овај препис, који је у многоме разјаснио историју светосавске несме, допре у Хилен1 М. Ђ. М п л п ћ е в и ћ — П о м е н и к, стр. 561. п 660. 2 Т а м о, стр. 561. 3 Браство, књ. XII и XIII, стр. 105.