Delo

408 Д Е Л 0 дар, треба казати и то, да су везе ове наше велике светиње са свима српским крајевима, па и онима у кругу карловачке митрополије, у XVIII и првој ноловини XIX века биле још врло живе. У Новом Саду и Карловцима имао је манастир своја подворја (метохе). Отуда су највише доношене у Хилендар књиге и црквене утвари. Између многих споменика чува се жезал од слонове кости енископа арадског Спнесија, Катарининска библија са лепим записом бачког владике Јована Јовановића, антиминс митрополита Стевана Стратимировнћа и др. Тамо су налазили меценате за своја издања, н. пр.: за вид манастира 1779. године Стевана Рожу немеша и житеља Јегерског и Врету Јовановпћа Москополита; за опис манастира, штампан 1814. године у Будиму, студеничког архимандрита Милентија Никшића, онда старешину Фенечког манастира. У осталом, о тим односима говорићу засебно, а за оцену живих веза специјално са манастиром Кувеждином, из кога је однесен овај препис, навешћу још следеће. У цркви Србинова, метоха хилендарског на Каламарији, код Солуна, служи се и сада из московског служабника од 1756. године, на коме се налази овај запис: „сбн сднЈпевннк мнђ Теромондм Досн-оед. Кнпнм егш кђ 1|есдро-крддевскТхЂ дергкдвдхЂ, вћ грдд« Вдрдднни, 3 фрншкд Горд бђ мондстмрд Кнвеждннд н прннесод er<o во Стнш Горн 818 »-н|д нжш“. Да нпје нарочито браство између ове две задужбине наших старих завела и овим лепим траговима повод била и та околност, што је црква манастира Кувеждина носвећена толпко слављеним у Хилендару ктиторнма његовим, Св. Снмеону и Св. Сави, дакле обе обитељп биле дом њнхов у ужем смислу речи? Монаси кувеждински су још у старинп у својим записима нарочито подвлачили, да су дотичне књиге преписивали при храму „преосвећеног архиепископа и учпља српског Саве*4.1 III Други стих прве строфе овог новог фрагмента „ндшн дд покрТетЂ годвгкдрвм гддвм“ јасно указује на то, да је песма састављена на прво место за децу, дакле певање у школи. То се види и пз лаког н течпог слога песме, чиме се она јако разлпкује 1 Љуб. Стојановић — Стари срдски записи п натппси, кн>. I, Београд 1902. г., бр. 790. и 848.