Delo

410 Д Е Л 0 Патријарх наш Гаврило II, још у другој полоеини XVII века, кад је пошао у'Русију, не гледајући на многе невоље своје и свога народа, које су га тамо гониле, понео је са собом службе српским светитељима и молио, да му пх штампају. Христифор Жефаревић је у својој Стематографији, која је у два издања изашла 1741. године, нарочито је пстакао Србе светитеље. На челу великог бакрорезног вида манастира Хилендара, што га је 1757. године издао у Москви архимандрит хилендарски Јелисеј Радионовић, родом Пећанац, видимо лозу Немањића, а са стране само српске светитеље, док су други светогорски манастири, па и Хилендар у новије време, из нојмљивих разлога, уносили у слична издања само иконе храмова својих споредних цркава (параклиса). Године 1761. штампао је у Римнику епископ арадски Синесије „Прдвнлд молевнлд cbmtu.vl сервскн^в npoсвЂтнтелен1* са изображењем ликова њихових и потписним стиховима, у којима се нарочито подвлачп то, што су од „знатног српског рода“ и што их слави „српска земља". Колико јеуважење према „сербским нросветителима“ било може се видети из тога, што су већ 1765. године ова молебна правила прештампана. ЈБубав ондашњега покољења према светитељима из свога илемена најбоље је посведочена борбом, коју је водила карловачка митрополија са Бечком владом за очување празновања истих. Што се специјално тиче Св. Симеона (Немање) и Св. Саве ондашњи се Срби хилендарци нису задовољили овим Србљаком, него је јеромонах Теодосије са „зјело древнаго“ извода прерадио, а проигуман Теодосије Јовановић 1776. године у Венецији штампао нарочити канон овим „оуунтелемг серБскпмЂ“. На крају је и пуна значаја, са широким схватањем народносних граница наших општа стихира српским светптељима, која се почиње молитвеним „свдтмн сервскш проскгтнтелн н оуунтелш“. И ово нпје било довољно, него је епископ Пакрачки Кирило Живковић године 1794. штампао у Бечу скраћене и прерађене Доментијанове животописе „српских просветитеља“ Св. Симеона и Св. Саве. Ова факта довољно уверавају, да су нас и у истинском уважавању и слављењу Срба Светитеља наши стари надмашивали, а Св. Саву увек и свугде спомињали као првог учитеља српског рода. Тиме и садржином молбених песама, у служби Св. Сави састављеној, наш га народ вековима велича као заштптника своје просвете. За то није требало узимати као повод наредбе, које су се односиле на делимично уређење про-