Delo

Д Е Л 0 би могао окривити за то кад изврши један акт који је требало да потпише владалац, али га није потписао.1 Поред тога, тај систем давао би могућности да се у кабинет узме један човек који ће потписивати све акте везане с већом одговорношћу, и на тај би се начин заклањали од одговорности прави кривци. По нашем законодавству кривци код министарске одговорности јесу министри, а то ће рећи они државни органи који испуњавају ове услове: (1) врше функцију премапотписивања Краљевих аката; (2) стоје непосредно под Краљем; (3) стоје на врху чиновничке хијерархије; над њима нема виших чиновника; (4) управљају читавим гранама државне администрације. Овај четврти услов ни]е неопходан због тога што данашњи Устав (члан 131) одобрава да председник министарског савета може бити без портфеља, а то ће рећи без једне специалне админинистративне надлежности. У погледу на одговорност то штоје министар без портфеља не утиче на његову ни најмање. Он одговара на исти начин на који и остали министри. По члану 12 закона о Централној Управи постоје титуларни министри, и заступници министара, а то су они виши чиновници који се одређују указом да врше привремено министарске функције ради замене. Ове су се две врсте државних органа изгубиле, јер се титуларни министри не постављају, а замену врше чланови кабинета. „Министарска се одговорност мора распрострти на сва она лица која врше министарску власт, па ма каква њихова титула била, јер циљ је министарске одговорности да обезбеди правилно вршење министарске власти“.1 2 Код питања о кривцу код министарске одговорности треба напоменути да уз министре одговарају сви органи државне, преске, окружне и оиштинске власти, по Закону о Министарској одговорности. 0 одговорности ових нижих органа биће речн доцније у једном нарочитом параграфу о саучесништву код министарске одговорности. Питање о крнвцу код министарске одговорности поставља се и у погледу солидарне одговорности мпнистара. Питање о солидарности министара код кривичне одговорности јесте у томе у колико и кад одговарају министри за рад својих колега. У погледу саодговорпости министара данас је у Уставима теорија 1 Samuely, ор. cit. стр. 59. 2 Слободан Јовановић, Српско Уставно Право, стр. 245.