Delo

440 Д Е Л 0 Одиста страшан проблем. Из мора полудивљпх синова природе испливала је шака интелигенције, која би имала пуне руке посла, а која се убија и иде у лудницу због досаде. На милијоне живи још у Русији тпп старца Јерошке, а млада Русија се веша због чамотиње и малодушности. Они улазе у борбу, али свако веровање завршују неверовањем, и на гграју крајева пљују и на победу и на себе. Они поимају све у животу, али, стегнути у кврге високих иринципа, све посматрају са осећајем туге и немоћи; онп воле човека надчовечанском љубављу и зато га шаљу у смрт; они имају пароксинтички напон воље, а свп су нихилисти; они су стално на ивици провалије. „То је потреба да изађу сами из себе, потреба да се са обамрлим чулима приближе провалији, да се до пола нагну над њу, да погледају у најдубљи понор, и да се у извесним тренуцима, који апсолутно нису ретки, стрмоглаве у њ као да су с ума сишли. То је потреба негације у човеку, која се и у скроз позитивним природама јавља; потреба да све одрече, највеће и најсветије благо асвога срца, своје највише идеале, све оно што народ обожав и што је он доскора обожавао, и што га је одједаред притиснуло као најнесноснијп терет. И ту онда нема задржавања. Ма шта да је на коцки — љубав, вино, уживање, сујета, завист — Рус се као пуст предаје тој потреби, готов да покида све везе и да се одрече свега, породице, навика, Бога. Најдоброћуднији човек постаје одједаред страшило и злочинац чим доспе у тај цигслон, у тај језовити вртлог грчевитог моментаног самоодрицања, који је у извесним судбоносним тренуцима живота својствен руском карактеру." — Тако је. Руси се целог свог живота сатиру преко своје рођене сатире, и свршавају с гримасом лудила или са самоубијством. Страховита руска скепса, осећај досаде и страх од уништења све их је, од највиших до најннжих, изједначило; сви носе у себи банкротство и живе само уз нут; силесија оних симпатичних личности руске књижевности сва је полегла као погажено класје. Где је вера у мужика, у славофила, у занадњака, у интелектуалца? Један за многе овако одговара: „Ма како дивно да ти заблиста зора живота, на крају ће те ипак заковати у сандук и бацити у јаму.“ — Како су далеко Руси од античког хеленства, које је највиши спмвол, сједињење ирелазног и вечитог!Како је дивно веровати да је Минерва изашла из Зеусове главе, а како је страшно вероватп да је човек начињен од блата. Ако нпко други, Толстој