Delo

ВАРИЈАЦИЈЕ ПОД ЈЕСЕН У Т У 3 и Ово вече ја бих плако Са црнога нашег јада, Док умире сутон млако И у мртве сенке пада. И сузом бих причб како Мемла дави, душа страда, Ово вече ја бих плакб, Док се гуши младост млада. Ово вече ја бих плакб С неуспела вечно рада, Крвљу својом ја бих такб Срца бледа, слаба — када Без одзива ћути свако. Душа ми је болна тада Кб отровни, мрачни пакб, Где се вечно трпи, страда. Ово вече ја бих плакб Док умире сутон млако И у мртве сенке пада. Ово вече ја бих плакб.