Delo

392 Д Е Л 0 усвојен, председник Скупштине извештава о томе Владаоца, који мнннстра, ако је овај остао актнвнп министар, смењује до одлуке Дрлхавпог Суда. Као гарантија да he Краљ министра сменнтн стоји на расположењу Народној Скупштини политнчка одговорност онпх минпстара који су у то време на влади. Ако бп Народна Скупштпна била распуштена, или би њене седнице биле закључене пре него је ноднесен пзвештај одборскн, Скупштина he у ночетку ндућег сазива пзабрати нов одбор да ствар иследи. Ако је пзвештај ноднесен Скупштини, п у Скунштннп нрочитан, а Скупштина није стигла да приступи претресу н није стигла да о предлогу оптужбе донесе одлуку, идућег he сазива Скуиштина нродужити онде рад где је стала, дакле решаваће о предлогу оптужбе ua основу извештаја већ иоднетог. Према томе, у случају распуштања нли закључења скупштинскпх седница пре него је истажни одбор поднео извештај, цео рад истражног одбора губи вредност, и нови истражнп одбор има да пође из почетка у разматрању ствари. Ако је икада тачка у иредлогу оптужбе примљепа, на првој седници која после тога дође Народна Скупштпна приступа одређнвању Државног Суда. На тај начин поступак је против министра у Скупштини свршен. Карактеристика поступка у Скунштини то је, што поступак у Скупштини није ни суђење ни једна судска истрага, већ је то један начпн да Скупштина дође до уверења, после два претреса предлога оптужбе и после извештаја скупштинског одбора, да ли треба по којој тачкн предлога оптужбе оптужити миннстра. Циљ поступка у Скупштини не поклапа се потпуно са циљем Кривичног Постунка. Док је главни циљ Кривпчног Поступка матерцјална истина, код поступка у Скупштини нротив министара, циљ је да Скупштина добије уверење не само о једној стварно] кривици министара, т. ј. о његовим противправним радњама, већ да добије и мишљење о томе да ли је оптужење министара но ресоективној тачки предлога оптужбе целисходно. Код поступка против министара у Скунштини истиче се цео политичкп моменат код кривичне министарске одговорностп. Од кад институт министарске одговорности постоји, увек се рачунало с тим да министарска одговорност није једпа таква одговорност кодкојеје главно утврдити да ли постоји материална повреда правних прописа који одређују министарске кри-