Delo

128 Д Е Л 0 Ох, мила Марија, ја се падам да ме ти ие волпш више! Тако мора бнтн. Сећаш ли се оног нашег првог сусрета, у позоришној ложп, једио вече, када је музика љубавн п јада испуњавала позорнште: у Хугенотима? Сећаш ли со оиог првог д.угог иогледа, што је сажизао, у оној ложи, п онога првог речитог руковања, када се руке готово нису могле раставпти? Не беше ли све то одједанпут? Нпједно од нас двоје, очекујући да буде вољено, ппје отпочело волетн друго. Заволели смо се у један мах, у нстом трепутку; обоје смо се, оппјепи љубављу, подали вртлогу, којн нас је занео, и ниједно није стукнуло, ннједно нпје повукло друго у плахе впроБе страсти; подалп смо се, у један'мах, заслеиљени, глухи, побеђепи, опијеин. Одлучнли смо, не утпчућп једно на друго, да живимо сами, слободни, скрнвени, непознати и заборављени, и ниједно пије задрхтало иред том махнптом намером, и ниједно се није иоколебало, када смо бежали од целог света... Дакле, Марија, ја пе само да се надам, него верујем да ме ти не волиш. У твојој кући љубави, о мила моја, у тој кући где је нроцвао дивни цвет наше страсти и мирисао небесним мприсима, у том дому који је дом нашег сна, који ће остатп неизгладив у нашем памћењу као дом најлепшег нам, јединог сна нашег живота, у том дому, ia то знам, ти плачеш и очајаваш што ме не волиш впше. Ја те гледам како плачеш за својим пресахнулим срцем, аа својом исцрпелом душом, за својом угашеном чежњом, за свима тпм стварима, у којима је љубав умрла; ја гледам како тп јецање стеже грло и како грчевито главу тураш у узглавља. Као и ја, Марија, као и ја! Никада се љубав није зачела тако сагласно, никада љубав није живела у таквом складу и једнакости воље, и никада љубав није тако, у један мах, ишчезла код дваЈу зближених и здружених бића. Ох, Марија, када бих морао мислити да није тако, убио бих се! Када бих морао мислити, да је та смрт што коси љубав задесила само мене, и да ти, докле ја у себи немам више оне нскре, што даје светлост и топлоту, још буктиш, када бих морао гледати како ти још волиш човека који те не волн више, када би та морална слабост снашла само мене и само ја морао^ бити лишен љубави, неспособан да волим, неспособан да осећам, стога што је само моја душа охладнела, Марија, Марнја, ја бих се убио! Како бих могао живети крај тебе, удаљен од тебе, да те не волим, а да ти мене још волиш, како бих могао-