Delo

286 Д Е Л 0 — Ја не могу жнвети беа тебе, љубавп моја! — Ти се вараш. — Ја hy умретн, ако те оставим, Марпја! — Ти се вараш. — Xohy да још будеш моја, хоћу да увек будеш моја! — Ти се вараш. — Волим те, Марија, кунем ти се, волим те! — Ти лажеш! — викну му она у лице гласом, који је дрхтао од гнева, црвенећи се као крв у образима. — Волим те, волим те! — рече он мало тшде. — Ти лажеш, ти лажеш! — Волим fe — промрмља он, оборених очију. — Јеси ли видео да лажеш? — рече она. — Ћути. Све је било свршено. И та последња узрујаност Маркова духа утолила се, и он је био хладан и нем. Чак и његов бол као да се беше, после тог кобног удара, мало ублажио. Оно силно узбуђење, што га је у том часу издржао, заморило гаје, те се гнушао и себе самога и живота. Блед, сломљеп, лежао је на дпвану, заборављајући готово на жену која је била крај itera. Она пак, заморена дугом душевном борбом, коју је издржала са собом самом и са њим, седела је полуотворених уста, једва дишући. Њена лепа кестењава коса беше се у широким тамним и сјајвим валима расула на потиљку, а руке су јој тромо висиле низ тело. II обоје бејаху далеко одмакли једно од другог, одвојили се, удубивши се у тужне мисли о новом, непознатом животу, који им је излазио нред очи: и чинило се као да напрежу погледе, да би прочитали ненознату реч судбине. И у тој тами обоје су осећали, да немају више снаге, да су је утрошили, изгубили у одсудној кризи растанка; обоје су осећали, да немају ни воље, ни одважности, да су играчка судбине. Колико ли је трајао тај суморни занос? То нису знали. Беше се већ смрачило, када се жена прену и зажели, да се међу њима све сврши како треба. Ћутећи устаде, даде му руку и поведе га у собу за спавање, у њихову собу. Ћутећи, упути се он за њом, да би се све свршило како треба. Крај постеље, на угасито-плавој кадифи, висило је једно старинско распеће од жуте слонове кости. Пуно бола, али ипак ведро било је лице Спаситељево. Он погледа у Христа, који је умро из љубави и по дужности, у жељи да спасе сваку болну душу и жртвујући >себе тој жељи, погледа у њега: