Delo

Д Е Л О '288 — На вечио, Марија, на вечпо... — бпо је његов очајничкп одговор. Ou је отишао. Она више није чула ништа, ннје зиала ништа о себн, о њему, о целом свету, којн се у свом огромном склопу око ње окретао; у тој нразној соби беше изгубила свакн нојам о себп, о простору, о времену. И када се повратпла нз тог дугог заноса, осећала је само чемер и јед, као да јој крв н душа беху за увек отрованп. II иошто је изгубила оно што је сматрала као вечпто н једнно достојно да буде вечито, иошто јој је не стало једине, узвпшеее, највеће сврхе живота, љубави, беше јој гнусна п одвратна та ситна, глупа и кратковечна ствар, што јој је име живот, са својпм пролазним, варљивим и ситничарским осећањпма н ужпвањима. Човек је, као пзбезумљен, пшао римским улицама у који.ча се већ било смрачило и кроз које је, испод натуштеног ноћног неба, дувао студен ветар. Дуго је тако ишао, без цпља, као увео лист, ко.ји је пао с дрвета, и у тој иомрчини, студи п самоћи осећао се пзгубљеннм. Знао је да би му било узалудно да зове у помоћ, пошто је оно, што му је једино могло помоћи, љубав, бпла умрла. Осећао је да је свршпо, да је ум|Зо, осећао,је да нпкад впше неће оживетп. ДРУГИ ДЕО ОПРОШТАЈ I Необичан жагор, час слабији час јачи, испуњавао је цео узвишенп део цркве Санта Марија дел Пополо, где се, пред великим олтаром, беху скупили отмени свати; други пак, средишни део цркве беше очувао свечану осаму и свечану тишину римских храмова. Око великог олтара и на обе стране биле су распоређене високе палме, музе с дивним лпшћем црвених жилица, и беле азалеје које се беху тако бујно расцветале, да су се беласале као снег, јер се између њихових цветова нпје видео ни .један листак. Цео други део цркве, који би бпло излишно урешавати, одржао је свој наги, мраморни, студени изглед храма, кроз који је прошла величина дома Борџпја, оставивши трагове свога сјаја.