Delo

296 Д Е Л 0 ствар, ua другу неку особу. Њена мала, нежна уста затворише се херметнчки, као да су запечаћена; трепавнце јој се спустише на очи, које се наједаниут беху помутнле, и она је и опет личила на увелп п затворенн цвет. Међутпм нанољу је сијало умпљато аирилско сунце. Бескрајпи небеснн свод са својим ведрнм, свежим плаветнилом, протезао се као пека блистава свила од улице Фламиниа иоврх Ппјаце дел Пополо; У даљини на азурно илавом небу, јасно су се оцртавали чемнресп са Монте Марија, из зеленила Фарнезине, коју запљускују невпдљнвп завијутци Тибра; с леве нак стране штрчалп су зеленн, већ расцветали шумарци на Пивћију, а по његовим белим заравпима, нзмеђу зеленог дрвећа, впђаху се бела и црвена кубета женских штитова од сунца; међутим на Пијаци дел Пополо узднзао се велики студенац са својим монументалним мрамором, који је време премазало нежном суром бојом, и вода је пенушећи се полако падала у велика корита унаоколо, а иза њега, испод умивеног неба, нротезале су се као махалица три улице које воде у Рнм: у средини Корзо, с десне стране Виа дп Рипета, а с леве Виа дел Бабунно. Јутро бејаше тако заносно, да су Пијаца дел Поиоло и суседне улице, које су више пута, у понеко доба дана, у понеко доба године, сасвим пусте, биле оживеле од света и кола. И њима су пролазиле стотине лица, стотине туђинаца и туђинки засењених очиј.у и усхићених дивппм даном, дивним крајем. т1п нило се да пеки благ занос, ко.ји даје вољу на живот и који све више буја, долази из оног плавог неба, из оног свежег ваздуха, из оне прозрачне светлости, из оних дивних предмета, и да прожима душе и срца свих тих незнанпх иутника, што су тога дана били у Риму и које су заносиле дражи Рима. II хмладенци осетише, изишавши из тога пространог и леденог храма, у коме су некада Борџије, пошто су сву своју снагу и сву своју моћ употребили на зло, молили у Бога милост, и младенци осетише, изишавши на слободан ваздух, под чаробни кристални небесни свод, како им неко усхићење надима срца, на која живот већ беше ударио свој жиг. И та ведра атмосфера, која је била тако слична њиховој бујној младости, која се тако слагала с њиховим оправданим надама, и онај обични варљиви пролетњи чар привуче их и обви својом дражесном и примамљивом мрежом, те ишчезоше, као на вечно, све успомене, а све оне ситне ране, из којнх је текла крв, као да зара-