Delo

Ј A 25 ci* Ml* од тога зије ослобођена. Сва лица јЛћају дрматичиост, борбу душевну, солизије, d извесиом реду н систему, век да ковролпшемо, да разумемо, да Вмо догађаје сва лица бпх увео. ■е налазе натом месту или нека ue пош‘У комаду трба да изгледају као да поивероватпи, мгућип) али ван комада uac рају да иостој (Шексннр — Гете. — По кад fepi или спмболi код ромаитпчара). Нар ако Б има много атеријала за драму. не моћи зато што свн ннс иа пстом месту, иеко је отlipo, или, нема двољно нзразитнх лпца. Увеm. Уконкретизрајмо апстракције само ако Јрггензивну драмгпчиост. Користпмо се свнма ре год је занстадраматнчпо, то је тпм сампм kac неснутавају кивенције. Личиостн су сред(атпчност п ништавише, са гледпшта „драмарнпематографа показје да људп траже саму, про>аму. Драма се иалаи у животу, али као једпњење, Ши тражпмо екстрат (Пнтање је само у колико oua јати без странпх елевната, чиста). |дом стпмАебити каш са „чистом музпком“. Може |р, спмонпје п ouepe. ућност драма остатп још снажнпја, i да i се у исто време, паралелно, чнс , апсолутна са што мање копсо и еде*. ;х до крајнпх крајности. а. оама ■ јавља у жпвоту алп »еме док траје радња. ИМоииа п не може нпБе постоје, одузпмамо Icmo беднп да п иашо вмо да бп им па пебу Ш1 дођу на не д рђавп, Внаграђује • кшимљива