Delo

24 Д к л о MS. Слобода! С.тобода пелпка, ирострапа, моћно умирујућа и хармоничио разведравајућа. Слобода! нематп никога, не знатн ништа, не сећати се нпчега, не хтетп иишта нарочпто. Али ие апатија, немоћ хотења. Него потпуност нетребања хотења Немање хотења, непојимање хотења. Хтети зпачн такође моратн. Слобода! Рушнтн друге н себе, све, и немати ни бола, пи успомена, нн скрупула. Смејатн се и илакатн без надражаја. Слобода! Здраво осећање некадашњег здравља (садашње у опшге ништа да се не oceha). Слобода, која долазн без борбе и о којој се' не расправља п не размишља како је дошла, да је морала доћи, слобода узрок, а не слобода — последица. Велнка, божапствена, самовољпо - задовољна, наивна, безлобна, ненамргођена, пуста слободо! Бити слободан п од самог себе, пе осећати ни постојање самог себе. Ни од самог себе иећу да зависим. Š9. Друге унознајемо душом, себе телом. Тело је било п ре душе. 40. Публика ue ствара спонтано своје мишљење. Њој и то треба датп. Публпка ue уме сама да измисли своју личну мисао. Дају јој мисао мање илн више одговарајућу, мање или више у складу потреба њених. Јавно мњење пе постоји, оно постаје поводом нечега. Јавно мњење није самостална сила, то је увек реакција нечему (у механпчком смислу). 41. Материјално, чулно осећамо како би нематеријалпо могло бити лепо. 42. У већнни наших негацпја пуно је афирмације, негирајући пешто тим самим нретпостављамо постојање нечег другог. Нисмо готово у стању да дамо неку негацпју чисту, у којој пема н тврђења, која не одриче једно а ћутке прнзнаје друго. Тим самим што негпрамо ми обично и тврдимо нешто, иредпостављамо. Зато је тешко стављати дефиниције. II појмови сами су афирмације често. 43. Нисмо још имали драматичпост ради драматпчностиБило је доста али као наговештај другога, пратилац, зачин. Тражнло се оправдање средстава. Као што сликари траже оно што је слпкарски природпо, могли би драматнчари оно што је само драматички природно. Ослободимо драму од конвенције