Delo

Б Е Л Е Ш К Е 477 је дело застарело. — 3. Примљен је знању тајников извештај дајеМилорад Павловић повукао сво.ј спис, „Младост", да га попуни. — 4. Према рефератима П. Поповића и Ј. Живановића примљен је за Задругино издање роман „Нове“ од Јелене Димитри.јевић. — 5. Према реферату Ј. Живановића није примљен за Задругино издање роман „Зла крв“ од Бож. Маршићапина. — 6. Маколејеви огледи „Милтон" и „Бекон“, у преводу Бож Кнежевића и Влад. Савића, дати су на оцену Слоб. Јовановићу п Драг. Јанковићу. Мауг^а. Издања Југославенске Академије знаности и умјетности. — Југословенека Академија знаности и умјетвости и.здала је досад у овој години: а) Три књиге „Rađa“ п то једпу (књ. 185) матемагичко-природословног разреда, и две (књ. 186 п 187) хисториско-филолошког и филозофичко-јуридичког разреда; — б.) Једну књигу (књига XVI, свезак 1) „Зборнпка за народни живот и обичаје Јужних Славена;“ — в.) „Statuti primorskih gradova i opcina. Bibliografički nacrt.“ Написао д-р Иван Строхал, члан дописник Југославенске Академије; — г.) „Ljetopis Jngoslavenske Akademije znanosti и umjetnosti za godinu 1910; и г.) „Popis publikacija Jugoslavenske Akaderaije znanosti i umjetnosti od god. 1867 do 1. seri.je god. 1911. У 185 књизи „Rađa“ ове су расираве; 1. „Кривуља 4. реда у равнини са пшљком 3. врсте и с дефектом 1“, од Јурја Мајцена. — 2. „Оток Ластово. Биљно-географичка студија“, од Аурела Форенбахера. — 3. 0 употребљивости Јанечекове реакције платинених растопина са станохлорпдом за квантитативно одређење платине", од Константина Ђорђевића (Georgević). — 4. „Ламарк оснивач науке о развојном стаблу“, од Јована Хами. 5. „Медитерански елементи у загребачкој флори“, од Аурела Форенбахера. — 6. „0 јединицама у кружним тјелетима 2п-тих коријена јединице", од Стјепана Болничека. — 7. „Флора југо-источне Срби.је. Flora Serbiae austro-orientalis“, од Луја Адамовића (ова је расправа штампана ћирилицом). — 8. „Уломак Бошковићеве кореспонденци.је", од Владимира Варићака. — Д-р Варићак је овде об.јавио 108 Бошковићевих писама, већином из 1757 године, када се он бавио у Бечу. Ова су писма веома занимљива, једно стога што их има неколико из којих се може видети како је Бошковић расправљао о по.јединим научним (математичким и астрономскпм) питањима (на пр. писмо под бр. 2), а друго стога што у већини ових иисама Бошковић говори о тадашњем седмогодишњем рату, у коме су учествовали и Срби с Хрватима, о којима нам Бошковић даје понеки податак. У 186 књизи рада су ови чланци и расправе: 1. „Игњат Ђорђић иретходиик Волфу Хомерову питању“, од д-ра Ђура Керблера (Korbler). Д-р Керблер саопштава текст једне кратке, на латинском језику писане, раснраве Игњата Ђорђића, једнога од најзнатнијих дубровачких песника, о питању је ли Хомер постојао и које спевао Илијаду и Одисеју, које је пптање озбиљно покренуо Немац F. А. Wolf својом расправом „Prolegomena ad Homerum“ (1795). Ђорђић је ову расправу, по мпшљењу Керблерову, написао после 1716 године, те би, дакле, он био претходник Фолфов у том питању. — 2. „Студије о спису „De administrando imperio“napa Константина VII Порфирогенета“, од д-ра Гавра Манојловића. Д-р Манојловић је досада дао неколике одличне студије и расправе из византиске историје.