Delo

47t> Д E Л O У овој својој расправи он критички првгледа чувенн спис Константина \'ll Перфнрогевета rL)o adinioistraudo iiuperio“. Овај је cuuc значајав и стога што се у њему налазе релатевно најоишврнијн подаци о најстарпјој исторпјн Јужннх Словона. Д-р Маној.ioBnh говорн о томе какоје иостало ово дело Иорфнрогенетово, из каких је нзвора постало п према томе закључује колика ,је вредност појединнх нсторискпх иодатака. У овој (186) књнзи J\ada“ је друга п трећа студпја: ирва је изашла у „Kadu“ раuuje. а чегвргд је штамиа у 187 књнзи „Rada“. — 3. Веома је добар ирилог псторп]п дубровачке књпжевности трећа расирава у овој књнзп. „kađa“ расправа д-ра Ђура Керблера „Внћентпје Петровнћ Дубровчанпн (1677 до 1754). Д-р Керблер је овде нзложио биографију овога песнпка по иодацима пз дубровачкнх архпва; затпм даје крптпчки onuc п оцену његовпх иееама иисанпх велпком већпном латпнскпм језпком, п најзад, у црплогу, саопштава једанаест, које епских које другнх, цесама Петровпћевпх. У 187 књпзп „Rada“, поред напред споменуте четврте студпје д-ра Гавре Манојловпћа о сппсу „De administrando imperlio“ од Константпна VII Порфпрогенета, шгампане су још ове расправе: 1) „Прилог за словенскп акценат“, од Стјепана Ившића, и 2) „Њемачки црпјеводп народнпх нашнх песама“, од д-р Стјепана Тропша (Tropsch). У „Зборнпку за народнн живот и обичаје Јужних Славена“ штампани су ови прилозп: 1. „Самобор. Народнп живог п обичаји“, од Милана Ланга. — 2. „Народне прпповијетке из осјечке околине у Славонији“ (наставак), од Т. Смичпкласа. — 3. М а. њипрпносп: а) „Загонетке“ (Госппћ у Хрваткој), од Мија Биљана. б) „Гатање“ (Липово Поље у Лицп); од Мнлоша Ђ. Скарића; в) „Из осичке опћвне у Лицн“, од Ивана Крмпотнћа; г) „Јурјово“ (Capajeuo у Боснн), од Хамднје Крушевл.акоии1|а; д) „Што се ио смнје” (Михољско у модрушко-рпјечкој Жуиаиији), од Мнлова Вучннића. У књнзи „Statuti primorskih gradova i općina“, оиисаоје д-р Иван Строхал статуте (уредбе) свију далматинских градова u опшгина, и ua копну п на острвљу, који су до давас сачувани. У „Ljetopisu" за 1910 годину, поред извештаја о раду Лкадемијнном у 1910 годнни, о њеном финанеијском стању u т. д. налазе се и ови некролози: 1) Говор у спомен Лаву Николајевпћу Толстоју. Говорио Г. Маретић. — 2). Д-р Хермепгилд витез Јпречек од Самокова. Написао д-р Пван Строхал. — 3. Д-р Јаромир Ј. Ханел. Наппсао д-р Ивап Строхал. 3. Спиро Брусина. Написаи Петар С. Павловић. Проф. Владан Јовановић: 0 зику Гаврила СтеФановића — Венцловиfca. — Из II књиге „Дијалкт. Зборнпка Cpu. Краљ. Академије“ оштамиапа је у засебну књигу расправа проф. Владана Јовановића „0 језику Гаврпла Стевановића— Венцловића“. Јовановић прво излаже, па основу иначе веома оскуднпх података, биографију Стевановићеву, говори укратко о његову књижевном раду, па онда upeлази на детаљно проучавање језика, којим је Стевановић писао. Ова је расправа ваљан прилог историји cpuскога језика. Милан Т. Стојадиноваћ: Поштанске штедионице. — Из „Дела“ је оштампана у засебну књигу ваљана расправа Милана Т. Стојадиновића „Поштанске штедионице". У њој се укратко пзлажу користи ове устинове