Delo

116 Д Е Л О рији облик у упоређању са таквим појавама код других сродних језика. Ведским наречјем назива се језик четири зборника Веда и најстарије прозне богословске књижевноси, која се наслања на њих. „Веда“ (Nom. sing. vedas, основа veda—) значи управо познавање" „знање1*1. Ми имамо четири зборника Веда: најстарији по постанку је Ргведа (Rgveda. Веда химни); у њему је 1028 химни, које су раздељене у 10 књига. Али све химне овога зборника не припадају једном истом времену; најстарије од њих састављене су, према мишљењу неких европских научника, око 1500 године пре Христа, док их Јакоби ставља у епоху 4500—2500 г. пре Христа. Други зборник, Самаведа (Samaveda, sa.man; Веда песама) знатно је мањи цо обиму: он чини приближно једну шестину Ргведе и садржи у себи стихове, који су певани при приношењу жртава Соми-. При том скоро сви стихови Самаведе налазе се и у Ргведи, само што су они овде уређени другим редом, који је био потребан према литургиским сврхама,, често без унутрашње везе. Трећи, Јајурведа (yajus—, жртвена изрека) је зборник жртвених формула у прози и стиховима. Напослетку, четврти зборник, који је најмлађи по времену и који не ужива онакво уважење као раније поменути зборници, јесте Атарваведа (Atharvaveda), зборник у ком су чаробничке формуле и заклињиња (Atharvan—, nom. sing. Atharva име je једне митске личности, сличне грчкоме Прометеју, и име једнога митског свештеничког реда; сам зборник нема никаквог ближегодноса према култу ватре. Ова четири зборника нису дошла до нас у првобитном облику: њихов текст, пре но што је био коначно утврђен, претрпео је читав низ измена. Што се тиче самога језика, он уопште представља једноставну целину, и ако можемо запазити неке хронолошке и дијалектске разлике. То је појмљиво, јер је ово био традициски језик, сачуван у оним свештеничким круговима,. који су били носиоци религиских и литургиских предања; због 1 У овој старонндиској речи нсти је корен као у старословенском ввд-ђти,. руском в b д а т b, Blnd>Hie, немачком w i s s е n. - C o м a je пиће справљано од сока неке бпљке, које има велики значај у литургиском обреду, јер је према староиндиском веровању давало боговима силу и моћ; они су се могли умилостивити, кад би им се принела на жртву сома. Доцније се већ јавља сома као божанство, чијим. је химнама посвећена, цела IX књига Ргведе.