Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЛА ЛЕЗИКА 121 Постанак старогрчких дијалеката није ни до данас потпуно објашњен; исто тако нејасни су многи моменти поступнога расељавања Јелина по Балканском Полуострву. Изучавања последњих година показала су, да је одсудни догађај за стварање старогрчких наречја била тако звана дорска сеоба, тј. упад дивљих западногрчких племена из епирских гора и околних предела у области, где је већ у X в. пре Христа цветала „ахајска“ култура. Као ресултат овога су скоро све те области, искључујући Атику и Аркадију, добиле мешовито насеље, а и језик су добиле такође „мешовит“, од „ахајских“ и „западногрчких“ елемената. Један део острва Јегејскога Мора представља ту исту слику, док су се на Кипру и у еолском делу грчких колонија сачували говори, у којима није било западногрчких додатака. Заплетен проблем чини постанак јонскога наречја и његов однос према атичком наречју. Кречмер у својој расправи „Zur Geschichte der griechischen Dialekte11 (Glotta I) поставио je хипотезу o три слоја Јелина на Балканском Полуострву: најстарији слој, по његову мишљењу, били су они елементи, чији је језик у даљем свом животу дао атичко-јонско наречје. Али ова хипотеза, макако да је духовита, не може се узети као потпуно доказана. Особити значај у старој Грчкој добило је атичко наречје; као наречје прозне књижевности, оно је мало по мало истисло из те употребе месне дијалекте, а у току последњих векова пре Христа (од III века) постало је језиком целе образоване Грчке. Примајући у себе елементе неких месних говора, оно се на тај начин после претворило у општи грчки језик (xoivrj); напослетку нестало је свих осталих дијалеката око средине прве тисуће година после Христа. До наших дана сачувале су се само неке особености старолаконског наречја дорске групе у језику тако званих Законаца, који су неко време били од својих саплеменика одвојени упадом Словена. У даљем свом животу општи грчки језик добио је назив средњогрчки или византиски, аод XVI века настаје епоха новогрчкога језика, који се дели на читав низ дијалеката, али они ипак, са једним горе наведеним изузетком, нису непосредно продужење месних наречја старе Јеладе. (Наставиће се) Милив. Ј. Поповић.