Delo

X Р О Н И К А БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА У 191Е ГОД. Анексија и увођење устава изазвали су нове прилике у Босни и Херцеговини. До анексије су Срби православни и Мусломани, организовани у Српско - православној и Мусломанској Народној Организацији, водили споразумну и доста успешну борбу према влади, нарочито у питањима црквено просветне аутономије и уређења варошких општина. Те су организације биле тако јаке, да су сви покушаји босанске владе, нарочито преко познатих Димитријевића, Јојкића и Куловића да поцепа народне организације били без икаквог успјеха. Јер тада је још, и код православних и код Мусломана, превлађивало гледиште да цепање народа на странке значи слабљење народног отпора, и да је оно без смисла нарочито због тога, што нема здравих услова за нормалан страначки рад. Тога су се гледишта држали сви Срби, све до најновијег времена, а тога је мишљења и данас велика већина трезвенијег света. Упоредо са радом на просвјетној и привредној организацији, која је извођена с доста полета и преданости, покренута је 1906. борба за извођење уставног режима у Босни и Херцеговини. У свима тим борбама радиле су обје организације, и православна и мусломанска, споразумно и с узајамним потпомагањем. Православни и мусломани престављали су опозицију према влади, уз коју су били само странци и домаћи католици, који су сви скупа могли престављати петину целокупног становништва Босне и Херцеговине. Анексија је донела ове између свих најглавније новине: делимичну измену политичког режима, запрепашћење и исељавање код Мусломана, знатно усељавање странаца и импортирање страних капитала у Босну и Херцеговину. ГЈсихолошке посљедице анексије нарочито су се осетиле у малаксавању отпорне моћи код