Delo

X Р 0 Н И К А 123 Мусломана и јачем наглашавању великохрватских прохтева од стране босанско-херцеговачких католика. Посљедице тога новоствореног стања најјаче су се осетиле у раду босанско-херцеговачког Сабора у 1911. години. Прошла година саборског дјеловања загшчела је у знаку сукоба између српскоправославног и мусломанског политичког клуба због подвојених мишљења о начину рјешења аграрног питања. Док су мусломани заједно с владом заступали мишљење, да се аграрно питање мора и од сад решавати доброволшом погодбом између бега и кмета, православни су тражили да се аграрно гштање једанпут дефинитивно реши, и да тако оно престане бити сталан извор сукоба између бегова и кметова, и највећа препрека културном прогресу и рационалнијем начину земљорадње на селима. Уз православне Србе су из почетка пристајали и католици, с којима су били склопили и писмен уговор о заједничком поступку при доношењу закона о откупу кметова. На основу тога склопљеног уговора поведени су преговори и с владом и с мусломанским клубом. Док се влада позивала на ауторитет круне. која се унапријед изјавила за факултативан откуп и није одступила од начела факултативног откупа, дотле се мусломански клуб упустио у преговоре с остала два клуба. Али у току тих преговора одједном католици напуштају православне Србе и облигатан откуп кметова, прилазе Мусломанима и примају факултативан откуп. То су учинили из разлога што им је један део Мусломана обећао : 1) да ће пристати на сједињење Босне а Херцеговине са Хрватском и Славонијом у засебну државну цјелину; 2) да ће признати првенство хрватској застави, хрватском имену и латинском писму у свима јавним пословима Босне и Херцеговине. Та новостворена муслиманско-католичка већина у Сабору декларирала се одмах као гувернамална странка, која ће спроводити у Сабору политику босанске владе. Из тога и из многих других момената дознало се да аграрно питање није било узрок стварању гувернамалног блока, него да су по средини били разноврсни често лични интереси, које је влада добро запазила и згодно употребила. Образовање овога блока било је од великог утицаја на нова страначка груписања. Католици који су из избора изашли подвојени на присталице надбискупа Штадлера и световног католичког свештенства (Католичка Удруга) и на присталице фрањевачких калуђера (Хрватска Народна Заједница),