Delo

124 Д Е Л О и који су се међусобно гложили, после склопљеног пакта с Мусломанима приближили су се опет једни другима. Код Мусломана је било више промена. Најпре су иступили из клуба због пакта с католицима пет мусломанских посланика под вођством Дервиш-бега Миралема. Поред ове две групе, које су обе припадале Мусломанској Народној Организацији, постојала је још од раније Мусломанска Самостална Странка, која је својим радом пре анексије била постала непопуларна и није добилагу Сабору ниједног посланика. Како је бискуп Штадлер, а заједно с њим и сви католици, због учестаног насилног покрштавања мусломанске деце, био страшно омрзнут, то ни нови пакт са Штадлером није могао у мусломанским масама бити популаран. То расположење широких маса нарочито је подржавала Ђикићева мусломанска демократска странка и мусломански Самосталци. Оно је избило на јавност нарочито приликом попуњавања једног упражњеног мандата у велепоседничкој курији, где је вођа самосталаца Др. Халидбег Храсница победио кандидате Организације. Налазећи се у тако тешком положају Шериф Арнаутовић, који је иза смрти Фирдусове постао фактички вођа Мусломанске Организације, смисли план да Самосталну Странку учини безопасном. Преко својихљуди он успе да Самосталце поцепа на двоје, већу половину прими себи, с њом фузиониса Мусломанску Народну Организацију, и новој фузији даде име Уједињена Мусломанска Организација чији је орган лист „Земан“. Дервиш бег Миралем са четири посланика поново организује првобитну Муслиманску Организацију. Тако данас код Мусломана има четири странке: Мусломанска Уједињена Организација, Мусломанска Народна Организација (орган „Нови Мусават“), Мусломанска Демократска Странка (орган „Самоуправа") и Мусл. Самостална Странка (орган „Мусломанска Слога“). Православни Срби од окупације били су на разне начине гоњени од стране босанске владе. То гоњење поред многих штета имало је и својих добрих последица, од којих су две најважније: развиће смисла за разноврстан националан рад и гушће збијање у народне редове. Томе духу, који се одржао све до данас, има захвалити своје развиће јако организован просвјетни и привредни рад и извјесна узајамност и сношљивост у политичком раду. У најновије време изгледа да и православни силазе с оног пута, којим су они стекли велико уважавање код свих трезвених мислилаца у Српству. У почетку 1911. иступила