Delo

X Р 0 Н И К А 125. су три посланика из Срлског Клуба и покренули су лист „Отарбину“. Тешко је наћи стварне и озбиљне разлоге овоме цепању. Да нема иачелне разлике између Српског Клуба и Кочићеве групе око „Отаџбине“ најбољи је доказ то, што последња нема ни свог програма. Поред свега тога разлике између њих добиле су вид необично оштре борбе, која може имати фаталних последица, и по обје групе и по српски народ у тим земљама. Иза ових борба и промјена која се водила између појединих група и странака, вршила се у позадини једна друга борба која се не може директно проматрати, али коју одају многе спољне појаве. То је борба у босанско-херцеговачкој влади у Сарајеву и у заједничком Министарству Финансија у Бечу. Ту борбу воде аустро-угарски чиновници између себе, а због познате јаке дисциплине код аустријског чиновништва она не може да избије на поље. Вође те борбе су шефови појединих одјелења земаљске владе у Сарајеву. Борба се води ко ће имати већи уплив на политику, и ко ће од њих постати цивилни шеф земаљске владе, кад барон Бенко оде у пензију. Једна струја преставља се србофилском, њој је на челу барон Питнер, а друга је хрватофилска и клерикална и њој је на челу шеф правосудног одјелења Шек. Колико у овоме има истине не може се тачно утврдити. По хроничарској дужности бележимо да се говори, да србофилску струју потпомаже и познати аустријски политичар Берирајтер, повереник нрестолонаследника Франца Фердинанда. Колико у овим комбинацијама има истине, не може се утврдити, само се зна да ни Срби у Босни и Херцеговини ни они у Аустроугарској немају никаквих стварних разлога, да верују у та нарочита расположења, док се то исто не може рећи за босанскохерцеговачке католике. У прошлој години наступили су сукоби између владе и Сабора око питања која у будућности могу имати великог значаја, и која би могла завађене и поцијепане саборске странке довести до ближег додира и заједничког рада. Има неколико послова који су уставом искључени из саборске компетенције. То су: железнице, директни порези, војска, царина и др. Сабор је дошао у сукоб с владом најпре код питања железница, јер је влада стала на гледиште да се прво граде железнице стратегијског значаја, док је Сабор стајао на гледишту да железнице морају служити на првом месту привредним интересима земље. У томе циљу вођени су преговори између саборског председништва и зајед-