Delo

126 Д Е Л О ничког министарства. По новинарским вестима на тим преговорима постигнут је споразум. Аустро-Угарска једина од европских великих сила нема својих колонија. Место освајања ваневропских земаља она је обратила сву пажњу на Балканско Полуострво и на Ближи Исток. Прва етапа за освајање Балканског Полуострва била је окупација Босне и Херцеговине, и ове земље имају значај колонија. Подређени, скоро колонијални положај ових земаља, ocjeha се у њиховом политичком положају у Аустро-Угарској, необично много скученој компетенцији Сабора, војничком карактеру управе, ингеренцији обеју аустро-угарских влада, коју оне врше на босанско-херцеговачке послове. А тај се положај нарочито осећа у царинским односима између Босне и Аустро-Угарске. Аустро-угарска влада даје годишње у босанско-херцеговачки буџет 600.000 круна годишње царинског аверзума, док Босна и Херцеговина плаћају саме за издржавање финансијске страже. Приходи босанско-херцеговачких царинарница иду у заједничку аустро-угарску касу. Ово питање царинског аверзума покретано је више пута, али до данас није решено, нити има изгледа да ће се решити по жељи босанско-херцеговачког народа. Највише у чему Сабор може успети је то, да се повећа свота коју Аустро-Угарска плаћа Босни и Херцеговини, али ни та свота неће достићи величину сталних прихода босанско-херцеговачких царинарница. Сабор је додиривао и војно питање, захтевајући да босанскохерцеговачки војници служе у својој отаџбини, и да се издатци за издржавање војске смање. Тиме је Сабор додирнуо у питање, у коме су у Бечу најосетљивији. Право би чудо било кад би се ови умесни захтеви босанско-херцеговачког Сабора задовољили. Иза анексије аустријски капиталисти почели су у већој мери улагати своје капитале у босанско-херцеговачка предузећа. Велика множина аустро-угарских новчаних завода засновала је своје филијале у Босни и Херцеговини. То је утицало на појефтињавање новца, али су новцима дошли и многи странци у земљу. О величини тих капиталл, о њихову раду, њиховој опасности по домаће становништво, и о томе како се тој страној најезди одупире домаће становништво писаћемо у једном од идућих бројева док покупимо најновије податке. Р-