Delo

128 Д Е Л О временици његови тек сада умеју да цене, вређајући га за живота, био је најодлучнији представник те експанзивне колонијалне политике. Његова је заслуга што је лепи и плодни Тунис постао француска колонија. Француска је под републиканским режимом, успела да задобије нове, огромне територије у Азији Тонкин, део Задње Инђије, да потпуно подвласти Мадагаскар, да заузме готово целу северозападну Африку, јер су за Алгиром дошли Тунис и Мароко. У почетку XVIII века Француска је, после Шпаније, имала највише колонија, али их је непромишљеном политиком њених краљева изгубила у ратовима с Енглеском. Трећа република вратила је Француској изгубљени ранг колонијалне државе задобивши толике нове и лепе колоније. То је несумњива и велика заслуга Треће Републике. А то, разуме се, није ишло лако, без жртава и без тешкоћа. Највећа је опет била — решити мароканско питање, јер се у њему укрштаваху интереси Шпаније и Немачке с интересима Француске, те је оно претило, у три маха, да изазове велики европски рат пролазећи кроз мучне и опасне перипетије. Последња фаза мароканског питања почела је прошле године крајем пролећа, када су у Мароку букнули немири, које је ваљало угушити, Немачка се тада јавила за реч у име алгезираског уговора не допуштајући Француској да окупира Мароко. И тада се с једне и друге стране јавила жеља за дефинитиван споразум. Дуги преговори одлагани су и прекидани су и изгледало је да ће се опет морати решити на бојном пољу а не за зеленим дипломатским столом. Новчани свет, у грозничавом страху, пратио је ток преговора, који се опет нарочито крио, те је узбуђеност била у толико већа и нервознија. Па опет се лепо свршило! Из простога разлога што се данас не решава тако лако на рат као некада — банкари и рентијери не дижу револуције и не иду на барикаде већ пролетер. Некада је Европа више личила на пролетера, а данас нагомилано богаство и до сада непознат полет материјалне културе дају јој другу физиономију. Сви сада, истина не подједнако, могу да изгубе и рескирају у рату, а највише буржоазија, која влада у данашњем друштву. Jeder Wechsel schreckt den Glticklichen — како каже песник. И ако смо стојали пред опасношћу рата у лето прошле године — опет се лепо свршило. Али је заго мароканско питање