Delo

X Р 0 Н И К А 129 у Француској утрошило два министарства — што сведочи само колико је озбиљно оно било. Прошле године, 27. јуна (n. н.) пало је Монисово министарство, а наследило га министарство Кајо-а. Ово је пало 10. јануара (п. н.) не пред Сенатом већ сенатским одбором ! Пад је био одиста чудноват, без велика разлога, јер се узајамна оптуживања Де Селва, министра спољних послова и Кајо-а, министра председника, не могу узети као узрок да цео кабинет одступи. У толико пре изгледа чудноват овај пад Кајовљевог министарства што је за њим дошло једно необично јако министарство — у коме седе најјачи људи републиканске левице. Поред сенатора Поенкареа, министра председника, ту су бивши министри председница: Леон Буржоа и Аристид Бријан, а од познатих величина политичких — Делкасе, Миљеран, Жан Дипи и други. Каква је то потреба тражила, да се тако крупна имена данашњега политичког света францускога нађу у министарству, Поенкировом, које је названо већ grand ministere? Немачки политички кругови налазе узрока постанку овако јаког министарсгва не у питању о споразуму немачко-француском већ у другој једној појави, која посредно стоји у вези с њиме. У исти мах када је у Француској избила министарска криза у велико се била развила изборна кампања у Немачкој. Овога пута у Немачкој водила се необично жива изборна борба —- између демократских и конзервативних странака, између два крвно завађена логора, у једноме социјалисте, либерали п радикали, а у другоме конзервативци и клерикали (тако звани црно-плави блок). Како је код немачкога народа силно огорчење противу конзервативне политике Бетмана Холвега, политике која је умела да повећа намете а да ни мало не прошири слободе, тако потребне сада политички и културно развијеноме немачкоме друштву. Стога је вероватно било, као што се у многоме и обистинило, да ће из изборне борбе социјалисте немачке изаћи са сјајном победом. А победа социјализма опет је опасност по грађанско друштво и садашњи режим у Немачкој, те је могућно да у спољној акцији немачки државници потраже лека унутарњој ситуацији. То је стари рецепт — када унутра, у земљи, не иде добро, траже се успеси с поља, у каквој великој дипломатској победи или победоносном рату, да се и највећи незадовољници морају онда ућуткати! Бојећи се дакле какве немачке акције, која би због унутарње ситуације била неминовна, француски политички кругови осетили су потребу за једним јаким министарством, коме би у случају какве Дело, кн>. 62 9