Delo

154 Д Е Л О неколике ружне особине и код Хрвата, да би се колико толико’ показао објективним. Не мислимо на овом месту подвргавати критици мисли и наводе Супилове о политици у Хрватској, а тако исто не мислимо полемисати са њим ни око онога што је он рекао о Србима у Хрватској. Кад бисмо то учинили, отпочели бисмо поново стару свађу, а то ни најмање не би допринело остварењу жеља свију искрених родољуба српских и хрватских. Све што бисмо могли напоменути јесте: Супилу ни најмање није било потребно да спомиње многе ствари у овој књизи, а најмање да онако злурадо говори о Србима. Он је и без тога, наводећи само стварне чињенице, могао себе довољно оправдати. Овако је он само дао прилике и повод непријатељима споразума и јединства између Срба и Хрвата да поново распирују старе размирице. Свакојако то ни најмање не би користило ни Србима ни Хрватима, а најмање заједничкој њиховој отаџбини, Хрватској, за чије се добро онако ватрено бори Супило. У овој Супиловој књизи има много занимљивих података о догађајима у Хрватској од 1906. до 1910. године, и она може корисно послужити ономе ко хоће да се обавести о тим догађајима. Супило прича необично течно и живо, и пун је занимљивих напомена и мисли. Али ако игде, оно у овој прилици веома много вреди изрека „Audiatur et altera pars“. Да би се утврдила истина, потребно је веома да ове догађаје опише и когод од оних који су радили са Супилом и са којима се он после разишао. Мил. Један новинар : Хрватске прилике и народнојединство Срба и Хрвата. (Чланци из „Самоуправе", прештампани и мало допуњени). Београд, 1911. У 8n, стр. 158. Цена 1,50 дин. О приликама и догађајима у Хрватској за последње две године говори се и у књизи „Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата", од једнога новинара. „Један новинар" и Франо Супило стоје, бар се тако на први поглед чини, на једном гледишту — обојица утврђују чињеницу и јасно је наглашују, да је за правилан политички и културан развитак Хрватске неопходно потребан сложан рад Срба и Хрвата. Али ако је основно гледиште оба писца исто, није исти начин излагања. Док Супило у расправљању тога питања и сувише истиче себе и, као поли-