Delo

162 Д Е Л 0 Какав кујунџија на ово време, луда главо, кад и ја не могу хлеба да зарадим! Онда ћу ја у село за воденичара! — одговори младић тврдоглаво. И тако оста. Није Радоје мрзео школу. Вишња је то знала. Он јој је рекао једном приликом, да би врло радо учио нешто практички... за машинисту на пример, али вели, мора да се иде од куће, можда на страну, па су трошкови велики, а... Радоје није довршио фразу, јер није хтео причати о сиротињи хвога оца. Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао старом Остојићу. Како кујунџилук није више ишао, Радоје се одаде нарочито на сатове. У слободном времену учио је немачки језик, поручивао неке каталоге и књиге са стране, па по њима набављао робу, чистио метал, оправљао сатове, лемио ланчеве. Стари кујунџија се противио у почетку новотаријама свога сина. Називао му књиге „купусарама". Али, најзад, виде да Радоје има право, па му предаде целу радњу, а сам поче да сади лук преко лета, зими пак да зева у оближњоЈ механи. Посао пође на боље. У вароши су се сад могли купити сатови јевтиније него у Београду, јер је млади сајџија поручивао рубу право из фабрике. Па некако му је и сама радња другојачија него у осталих. Избио велике прозоре, ударио једномана окна, набавио велике ормане, споља лак а унутра црвена постава. Дућан му пун будилника, зидних и џепних часовника, па све куца и ради, као да у радњи има стотина срца и душа. Марке су биле најновије, укус леп, а млади газда нежењен, па је све ишло како само може бити. Радоје је радио и ван сајџинице. Основао је велосипедско друштво, утицао код општине да се праве вештачки бунари, поправљао женама машине, декорисао кафанске дворане за забаве, заступао неку маџарску фирму пољопривредних справа, уређивао варошки парк, калемио воће на неки нови начин. Шта више, и по спољашњости се разликовао од мештана, окорелих у навике и застарелу моду. Имао је на себи сомотско одело, црно и опшивено свиленом пантљиком. Ципеле су му биле потковане. Носио је увек крагну, и то оборену, с лептирастом машном, која је играла око његова голог, здравог врата.