Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 163 На глави је имао качкету, пушио на лулу и бријао бркове. Да се није знало да је син кујунџије Марка, узели би га за Швабу. Вишњи се увек допадао овај младић, жив, окретан, прав. Ћерка једног трговца, она је несвесно осећала колико је висока цена Радојевим чворнатим рукама. Томе осећању придруживало се поштовање које су јој уливале младићеве велике, сјајне црне очи, које су гледале из својих дупља, нешто унезверено, као да гледају из неког другог света, зенице грозничаве, занесене, нестрпљиве, као у неког свеца и очајника у исти мах. Ова врста страха пред младићем појачала се још више откако се вратила из Београда. Избегавала је његов поглед. Пуштала га да говори, и тек тако, гледајући на другу страну, осећала се сигурна у његову присуству. А Радоје је умео лепо да говори... полако,#постепено дижући свој глас, према значају предмета о коме је говорио, одушевљавајући се, падао у ватру и грмео... Онда није штедео никога: свога оца и председника општине, партију на влади и друштво у коме је говорио. Многима то није било право, али му нису замерали, јер је Радоје волео људе, волео човека као онај сат који је оправљао, као ружу коју је калемио. Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна. Он је остављао свакоме један круг болних места и нападао је на оно што је главно, на основе и темеље, у које се мало ко пача. Али је млади сајција волео нарочито простог човека, изгладнелог грађанина и одрпаног сељака, оно управо што држи целу пирамиду друштва и државе и чији се врх свирепо зарива у њихова леђа. Вишња је волела да слуша ове говоре. У то доба реакције, штампа је била обамрла. Двоје троје новине које су излазиле причале су само о трансвалском рату и, за добре паре, кадили владу. Њој је пак било потребно, да нешто подсећа на бунтовност њеног друга са Велике Школе. Њене уши жеднеле су за музиком речи о слободи, а ум јој се био навикао на занос за „бољом будућношћу“ као пушач на дим од дувана. Истина, Радоје није знао звонке фразе о народу као суверену; његов говор није био промешан социолошким и економским терминима, он није умео ићи у облаке тананих апстракција. Он је стојао на земљи и говорио о оном око себе. 11*