Delo

166 Д Е Л О луксузу чистоте, нека му омиле кућу више од кафане, нека подигну бољи подмладак него што смо ми. Шта ће ти боље еманципације од те ? Они су сад ишли по стази посутој шљунком. Око њих се мешало засађено цвеће с дивљом травуљином. Кроз уско лишће од врба промицао је по који сунчев зрак и изливао свој бакар и злато по зеленом бусењу. Радоје је одбијао густе димове на својој луши. Његове очи су гореле као жишка од дувана. Наш народ треба просветити. Сељака треба научити читању и писању. Треба га тако увести у тајне нашег доба, где човечју снагу замењују често вештина и природа. Треба му показати делом, ову државу у ствари начинити његовом. И место што му држава одузима последњи грош ради чегртања скупе и некорисне бирократске машине, треба да му га она враћа тиме што ће му осигурати безбедност у селу, олакшавати му везу с оближњом вароши и даљим пијацама, организовати сталну бригу за народно здравље, појачавати принос у земљораду увођењем земљорадничког кредита за набавку савршенијих пољопривредних справа, и у опште, претпостављати свуда где му је-то место, материјалну културу нематеријалној. Они су били избили на обалу Мораве. Радојева сестра и чиновник из суда били су изостали далеко иза њих. Пред њима пак пружала се усталасана долина Западне Мораве чак до Столова, чије заокругљене линије једва су се могле видети у прашини сунца на заласку. Долина је била пуна примитивних баштованџиница, где су се уздизале притке процветале, бураније и по који усамљени долап, натруо и поцрнео од времена. Ниже од њих растао је грашак, са широким зеленим коминама, које су висиле на све стране као неке фантастичне ресе. По земљи се протезале леје лука, између којих се ширио патлиџан, румен и сочан. Овде онде виделе се вреже од бостана и краставаца. Где су оне биле чешће, виделе су се ниске земунице, под којима је меланхолични Чачанин, с великим сламним шеширом, чувао свој мал суревњиво и забринуто. Суревњиво и забринуто, јер се надао сваког часа лопову, који би му више покварио него однео, и бојао од ведрог неба, које му прети сушом непрестано. Око плотова расли су сунцокрети. Они су високо дизали своје криве, жутокруне главе и лепо се повијали према поветарцу који је пиркао из Овчарске Клисуре. На извесним местима, пробијала